Da li spadate u one koje nerviraju slovne greške u oglasima, u medijima u knjigama? Većina ljudi odgovoriće potvrdno na ovo: da, to je pokazatelj nemara onoga ko je tekst sastavio i objavio. Neki od njih, ka
da primete slovne greške, odustaju od daljeg čitanja – zašto bih se trudio ja, ako se sam pisac nije potrudio dovoljno?
Drugi veruju u “romantiku poruke” i skloni su da zanemare slovne greške zarad ideje koju žele da otkriju čitajući napisano do kraja. One koji pišu tekstove slovne greške ozbiljno nerviraju – to je jedna gnjavaža kojoj nema kraja ukoliko nemate softver za srpski jezik, a čak ni on nije savršen. S druge strane, isti ti ljudi koji pišu, kada su u poziciji čitaoca, skloni su da na osnovu propusta u tekstu zaključuju o organizaciji kompanije i profesionalizmu zaposlenih.
Greške u slovima i interpunkciji kao i rečenice bez smisla odbijaju ljude od daljeg čitanja. Za one koji nemaju lektora, funkcija “spell check” je dovoljno dobra, ali nažalost bolje radi na engleskom jeziku.
Naš savet – pre nego što bilo koji tekst predate, ostavite sebi dan ili dva da ga još jednom pogledate. Pravilo u viđenijim redakcijama je – 3x pročitaj pre nego što predaš članak. Opremi tekst (naslov, podnaslov,slika) i „uštini“ sve što je višak. Dok se to ne savlada, članci ljudima izlaze potpisani inicijalima. Kako je to nekada izgledalo možete pročitati u poslednoj kolumni Mome Kapora.
Kako znati da je nešto višak? Ukoliko to iz teksta možete da izbacite a da se suština ne promeni – to je višak.
Ako ste sujetni i teško vam je da svoj “minuli rad” smanjujete (znamo, to je tako netolstojevski), uvek se setite čuvenog vica o Indijancu koji je, da bi se oženio Mađaricom, morao da prođe test kod njenih roditelja, konkretno kod majke. Majka je zaključila da bi veličina njegovog polnog organa njenu milu kći mogla da boli i zatražila je od đuvegije Džonija da ga skrati. Na to je Džoni rekao „Džoni voli, Džoni pati, Džoni će da skrati“.Dakle, ako vam je STALO – nemojte imati milosti prema poštapalicama, uzrečicama, zarezima i slovnim greškama.
Još jedan dobar lektorski trik koji pomaže da se tekst ne „razigra“ kada ga ubacujete u program za prelom je da „pojedete“ sav višak „spejsova“ odnosno praznog prostora u tekstu. To ćete uraditi tako što ćete koristiti funkciju koju pruža Word da razmaci postanu vidljivi (a da se prikaže simbol koji izgleda kao ćirilićno slovo P)
Nekoliko pravila:
- ● iza tačke u rečenici ostavićete razmak, ali ako naredna rečenica ujedno otvara i novi pasus, razmak je suvišan
- ● iza naslova i podnaslova nema razmaka
- ● kada pišete podatke u zagradama, iza otvorene i pre zatvorene zagrade nema razmaka
- ● kada stavljate teze u tekst (kao ja sada), na kraju rečenice nema tačke
Ovakvo formatiranje teksta omogućiće da i kada menjate font ili drugačije centrirate tekst i ubacujete slike u članak ili powerpoint, sve ostane na svom mestu.
Iako srpski jezik i stilistika dozvoljavaju obrnut red reči (naročito u knjževnosti), vodite računa o subjekat-predikat-objekat poretku reči. Ovo je jednostavan način da izbegnete zamršene apozicije (ubacivanja). Uz to, najbolje je da izbegavate dvostruku negaciju ukoliko imate ambiciju da vas alatka za automatski online prevod dobro razume (neko i to voli).
Ako se ipak neka greščica potkrade, imajte na umu i ovo: jedna ili dve greške je većini ljudi savim OK. Ako postoji više grešaka, onda to postaje uznemiravajuće za čitaoca.
Ako nemate odvojene funkcije copywriter-a, lektora i proofreader-a, blogera i marketinga, blogera i prodaje, najbolje je da sve što radite – radite malo unapred, da biste duže živeli i vi i vaše kolege – stres zbog slovnih i drugih grešaka je zaista lako eliminisati planiranjem unapred (pogledajte i: najčešće greške u oglasima)
I kao i uvek: jeftinije je biti disciplinovan nego neuspešan.
