Šta povezuje Al Gora, Bila Gejtsa, Sir Ričarda Bransona, Džejmija Olivera, Davida Byrna, Malkolma Gladvela i Izabel Aljende? Osim činjenice da su svi u nekom periodu života pili koktele na kalifornijskoj plaži? Stvarno? Kreativnost. Inspiracija. Tehnologija, zabava, dizajn. I želja da se promeni svet i da se u okviru TED-a uspostavi mreža pojedinaca koji imaju dobre ideje.
Sedi, opusti se i dozvoli da te inspirišu
TED konferencije ove godine postale su hit i u Evropi, i to u formi TEDx gde je x oznaka za lokalne samostalno organizovane konferencije uz čvrsta pravila TED licence. Nakon što se u SEE dogodio TEDx Zagreb, i sada dok se iščekuje prvi TEDx Beograd, autor ovog teksta imao je sreće da u poslednjem minutu nabavi kartu za TEDx Bratislava, lokalnu TED konferenciju koja se održala u Etargetovoj zgradi, u Heineken Tower Stage. Bio je to ugodan događaj koji inspiriše i pomera iz zone komfora u nešto drugo o čemu ni ne mislimo poput organske hrane, talenata romske dece ili učešća kompjutera u pedagogiji i stimulaciji za učenje, događaj premrežen čestim i dugim pauzama za networking ujedinjenih sa kolačima i kafom.
Ispostavilo se da ljudi zaista vole mogućnost da sednu i slušaju šta drugi imaju da kažu o stvarima koje su zaista bitne. To je renesansa znanja, istraživanja i otkrića i svi tipovi ljudi mogu da učestvuju na svoj način (Kris Anderson)
TEDx Bratislava posetilo je 300 ljudi sa ulaznicama i još 100 uključenih u organizaciju, predstavnika medija, volontera, govornika i sponzora. Video-stream koji je išao uživo preko weba je simultano ispratilo još 350 ljudi, a na dan održavanja FB stranica TEDx Bratislava dobila je još 400 članova.
Radovan Grežo iz TEDx tima kaže da je veoma zahvalan za ogromnu količinu veoma pozitvnog feedback-a koji su pružili učesnici, blogeri, medijski poslenici i drugi na FB stranici: “Naravno, uvek ima stvari koje smo mogli bolje da uradimo, ali svi smo bili veoma prijatno iznenađeni reakcijom ljudi na samom događaju što je veliki emotivni stimulus za narednu TEDxBratislava 2011. Privatno, za mojih 9+ godina provedenih u advertajzingu nikada se nisam osećao toliko dobro zbog nečega što sam uradio. Čak i kampanje koje su ljudi najviše voleli nikada nisu donele meni lično direktan feedback kao kada čitam postove na FB ili kada sam video kako se zabavljaju ljudi u subotu uveče”.
Budući da je Slovačka mala zemlja sa nevelikim kulturnim i intelektualnim životom u ovom trenutku, osetili smo da je bitno da se stavi akcenat na Slovake koji možda nisu toliko poznati (mediji ih ne portretišu), ali su uspeli da urade nešto izvanredno – želeli smo da inspirišemo ljude i izazovemo ih da budu najbolja verzija sebe bez obzira na to da li se bave kvantnom mehanikom, bio-farmama, oglašavanjem ili kineskom medicinom. To su oni koji se trude da budu najbolji, oni koji rade puno i koji uspevaju. I vi to možete. Možete da napravite pozitivne promene i ispunite svoje snove. To bi bila poruka našeg TEDx-a: budite otvorenog uma i radite mnogo, ima smisla živeti u maloj zemlji i to ne mora da bude ograničenje.
Radovan Grežo
Takeaway: o emocijama i neuromarketingu
Najčudnija stvar u vezi sa mozgom su paradoksi po kojima on funkcioniše. Svesno i nesvesno. Automatski, ali ne kao kompjuter, već po drugim pravilima ali svakako bez naše kontrole: svega 5 % informacija koje primamo mozak kategorizuje kao svesne. Šta možemo da uradimo po tom pitanju? Ništa, osim da prihvatimo činjenicu da mozak tako funckioniše. Odnosno, ako ste istraživač i možete da aplicirate svoja saznanja u marketingu, može da se dogodi da počnete da mozak posmatrate kao partnera, tj, kako je Miroslav Švec, jedan od govornika na TEDx Bratislava rekao “što više ulažemo u odnos sa mozgom, više ćemo dobiti od njega”. Amin!
Na proces donošenja odluka ipak se može uticati: “Primarna informacija je emocija. Svi mi činimo stvari koje su u vezi sa našim emocijama pa naknadno racionalizujemo. Pravilno postavljanje emocionalnog rama kod kupca je način da se utiče na odluke. Naš primer je dobryanjel.sk. Nekoliko godina lice ove dobrotvorne ustanove bila je devojčica po imenu Julija. Međutim doktori nisu uspeli da se izbore za njen život i ona je umrla od raka. Dobryanjel je organizacija koja je o tome progovorila u javnosti. Nakon reklame desilo se da se broj onih koji učestvuju samo jednom naglo poveća. Dakle video spot nagnao je ljude da jednom uplate. Eksperiment je pokazao da su ljubav i dodir prikazani u spotu bila ta dva bloka za izgradnju rama u kome će gledaoci doneti odluku o tome da uplate svoj dobrovoljni prilog. Za različite situacije potrebno je naći od kojih blokova je najbolje sastaviti reklamnu poruku. Ja i Martin Štulrajter smo entuzijasti koji se bave neuromarketingom i sva ta istraživanja nam govore nešto i o našim životima. A to je više od marketinga”, kaže Švec.
