| Verujem da će na prelasku u 22. vek protekla decenija izgledati kao “prvobitna akumulacija interneta”. Tih 10 godina koje su iza nas su revolucionarne, nešto staro je završilo, nešto novo je počelo, i svi smo osetili te turbulencije. Mnogo toga novog se dogodilo u IKT, desila se velika promena u marketingu (sada sve češće pitaju za rezultat i povratak investicije), na oglašavanje se konačno gleda kao na ulaganje, naročito na webu – množina ljudi koja tamo svakodnevno obitava preokrenula je kompas svetske ekonomije ka webu. Svetska ekonomska kriza i njen “rep” koji je ove godine dokačio i nas učinio je da firme postanu agilnije, mobilnije, da traže nove načine za zaradu i promociju. I to je divno: nikada, nikada ne smemo prestati da postavljamo pitanja može li nešto brže, bolje i efikasnije da se uradi. Komunikacija usled sveopšte povezanosti je drugačija, ovo je jedan transparentniji i, dozvolite da primetim, kudikamo pitomiji svet. |
| 2. Kako vidite ulogu države i na koji način bi u budućem periodu mogla da doprinese daljem razvoju Internet tržišta i usluga? |
| To bi trebalo pitati državu. Skorašnji izveštaj državnog revizora pokazao je da država Srbija i dalje nema uvid ni u prihode ni u rashode, niti u svoje rođene dugove. Skandal sa srpskim enciklopedistima koji su dosad uzeli million evra za posao koji “samo što nije” završen takođe govori dosta. Neću reći ništa novo: država treba da se preformatira i da konačno počne odgovorno da upravlja svojim projektima. Da li to znači da će zaposliti 10.000 projekt menadžera? Što se mene lično tiče ne bih imala ništa protiv. Dok se ne dogodi taj suštinski preokret u razmišljanju i delanju, preovlađivaće stari nekompetitivni koncepti. Pravo pitanje u ovom trenutku bilo bi: kako ove suštinske promene napraviti nežno i bez mnogo buke. Ljudi su srž svakog posla. |
| 3. Evidentno je da poslovni sektor zaostaje u primeni Interneta i web alatki koje mogu u značajnoj meri da povećaju produktivnost poslovanja. Po vašem mišljenju, koji su razlozi i i na koji način pomoći firmama u Srbiji da iskoriste potencijale Interneta? |
| Ne bih ulazila u razloge zašto kasnimo, evidentno je da osećamo rezultate prethodnih (ne)aktivnosti. Ono što je urgentno u ovom trenutku je podstaknuti preduzeća koja već imaju web sajt da iskoriste njegov pun potencijal. Takvih preduzeća je oko 60% prema podacima RNIDS. Web sajt mnogima služi da se kače godišnji izveštaji, što nalaže APR, I ništa drugo. Time što se nisu aktivirali na webu propuštaju šansu, a to košta – propuštena prilika za zaradu i razvoj posla košta, zbog toga se u svetu dešavaju smene na vrhu korporacija, ljudi dobijaju otkaze. Biti proaktivan i ići u susret promena (a ne pružati im besmislen otpor) je uslov za opstanak na tržištu, i to je ono što mora da bude lična, intimna odluka svakoga od nas pojedinačno. To je ono što menja DNK. Kako to uraditi? Angažovati ljude i na emocionalnom nivou. Niko nije blesav da unapred odbaci dobre stvari koje mogu da se dese. Svi u marketingu bi trebalo ovo da imaju na umu – novac je (samo) posledica rada, i niko ne sprečava agencije da rade u korist svojih klijenata. Ovo je prinicp koje tržište bez pogovora nagrađuje – tako funkcioniše društvo, tako se okreće svet – na kompetencijama i dobroj volji da se kreira nešto bolje nego što je prethodno bilo. Talentovani vladaju, ne lenji. |
| 4. Internet oglašavanje i očekivani prihod od njega najčešći su razlozi pokretanja, ali i propadanja velikog broja internet projekata u Srbiji. Kako biste ocenili tržište internet advertajzinga u Srbiji? Broj internet oglašivačkih mreža postaje značajan, ali čini se da su prihodi od prodaje oglasnog prostora na sajtovima i dalje veoma niski? |
| U slučaju pokretanja projekata isključivo sa ciljem da se što pre namakne prihod od oglašavanja glavna premisa je pogrešna: sadržaj je ono što je važno, to privlači (ili odbija) posetioce na webu, to je ono što čini da se vraćaju. Onaj ko sledi tu taktiku, ko ima plan i ima viziju šta želi da postigne neće imati problema sa prihodima od oglašavanja – kreiraće sadržaj koji je ‘compelling’ i imaće strpljenja da sačeka investicioni luk i kada je reč o monetizaciji medijskog prostora. Novi projekti sračunati isključivo na zaradu preko noći ne mogu da uspeju ni u offline svetu dugoročno, pa zašto bi na webu to moglo. Dakle reč je o nerealnim očekivanjima. Preduzetništvo bi trebalo da se uči u školama, da bude deo programa – to je način razmišljanja. Upotrebiću agrarnu metaforu: onaj ko očekuje da preko noći uzbere plodove onoga što je juče posadio, nije svestan procesa i nege koju odgajanje zahteva. Branje zlatnih jabuka preko noći može samo u bajkama (a i tada se obavezno nešto loše dogodi i iskomplikuje, npr. neko vam otme ženu u međuvremenu). |
| 5. Iako smo u jeku ekonomske krize, ovu godinu najviše je obeležio značajan rast broja internet prodavnica. Koliko ćemo još čekati da prodaja i kupovina na Internetu postanu uobičajena aktivnost u Srbiji? Šta očekivati u narednom periodu? |
| Niko se od čekanja nije ‘leba najeo. eShopovi niču kao pečurke posle kiše, ja skoro svakoga dana otkrijem po neki novi eShop, bilo da je reč o uslugama, proizvodima, softveru… Sasvim je sigurno da možemo da očekujemo bum eShopova, a ta revolucija u prodaji je bliže nego što mislite… |
| 6. Kako neki stručnjaci smatraju, kod naših zapadnih suseda desio se “slučaj Severina” kao nešto što je na svojstven način promovisalo Internet, dok se u Srbiji “desio Fejsbuk”. Pretpostavlja se da čak 1,2 miliona stanovnika Srbije aktivno koristi ovu društvenu mrežu – da li su internet društvene mreže, blogovi, mikro-blogovi i video-blogovi budućnost internet komunikacija? |
| Komunicira se sadržajem u najrazličitijim formatima, nije neophodno baš uvek biti ličan i blogerski usmeren, važno je dopreti do što više ljudi. Različiti sadržaji na webu definitivno imaju ogromnu ulogu u internet ekonomiji, oni su mamac za kupovinu proizvoda, za angažovanje agencije ili konsultanta, oni su taj moćan detalj koji se može promovisati i pojačati prisustvo brenda na webu. To ne mora da bude blog, može bilo kakav sadržaj kreiran u promotivne svrhe. Dakle na content marketing biće dodato još content marketinga. Blog ima tu svoje mesto, on je jedan od alata internet marketinga, ali trend je širi i u svetu se sve više govori o marketinškim komunikacijama, a ne o tehničkim detaljima i platformama. Na sceni su hibridi – PR i marketing kakav smo do sada znali je mrtav ili u odumiranju, i blog takvim ljudima donosi prednost. Mnogi nažalost ne umeju da iskoriste blog kako treba, a nije redak slučaj da blogovanjem zapravo pucaju sebi u noge: ako si netalentovan ili loš, nije dobro da to baš svi saznaju, zar ne? |
| 7. Najčešće aktivnosti prosečnog stanovnika Srbije na Internetu su korišćenje Fejsbuka, slanje elektronske pošte i “arčenje Jutjuba”. Komentar? |
| Važno je da se ljudi osećaju prirodno i opušteno na webu, društvene mreže su mnogima “druga kuća”, i to je super da se sažive sa tehnologijama i osete ih kao svoje, a ne kao nešto nepoznato što im se nameće. A savim sigurno će doći vreme kada će isti ti ljudi ostavljati user reviews i kada će pokušati da doprinesu korisnim informacijama u različitim sistemima. Inače, istraživanja pokazuju da se na internetu itekako upoređuju cene, traži obrazovanje, kupuju automobili, pretražuju informacije vezane za zdravlje. Sve to ima potencijal za marketing i kroz deljenje na društvenim mrežama. |
| 8. Rupert Mardok – da ili ne? (besplatan sadržaj na Internetu – da ili ne?) i vaše mišljenje u vezi toga. |
| Uvek za besplatan sadržaj! Previše je ukorenjena navika da se na webu zaista mnogo toga dobija besplatno, i teško će se paywall postaviti u sam taj sadržaj koji je do juče bio besplatan. Ali nije nemoguće da se za premium membership dodaju neke druge usluge koje su, naravno, ljudi zaista spremni da plate. |
| 9. Vaše mišljenje i očekivanja za budućnost u vezi razvoja internet usluga i tržišta (poželjno na globalnom nivou + Srbija) |
| Očekujem da Srbija stigne svet relativno brzo. Sve se više prepreka uklanja, mnoge su nestale. U US se sadržajem ne smatra samo tekst, ljudi veoma obraćaju pažnju na druge forme, video. različite vrste podcasta, webinara, konverzacija u mrežama… Razumevanje dinamike prostora po kome se krećemo i u kome već uveliko živimo je ključno. I ključna je akcija koja iz toga sledi. |
Jelena Jovanović je menadžer za marketing i komunikacije u Tags: content marketing, eShop, internet marketing, marketing, Preduzeće
Peca
Etarget je sa JJ napravio pun pogodak.
slusao sam je na bizbuzzu, i obratio sam paznju na njen glas.
mozda zvuci smesno :))) ali JJ ima veoma seksi glas [bar meni tako zvuci], i mislim da je to taj kec u rukavu koji cini da JJ ima vrlo dobru “prodju” gde god da se pojavi :)
ovo cisto poslovno-analiticki kazem, jer mi se tada to ucinilo kao veoma bitan faktor u njenom uspehu.
Etarget je definitivno imao srecu da naleti na ovu curu :)
Jelena Jovanović
HVALA! Pomeramo granice ;)
Slobodan Krstic
Bilo bi mi drago da na jednom radnom sastanku u Jugoimport-SDPR-u razmenim IT, PR i eMarketing stavove sa vrsnim poznavaocem i odlicnim prezentatorom savremenih gledanja navedenih oblasti.