U sledećoj seriji tekstova ćemo Vam dati konkretne savete kako da najefikasnije vodite Vašu kampanju od početka do kraja. U prvom tekstu ovog serijala ćemo posvetiti pažnju onome što je najvažnije sa aspekta prezentacije Vaše firme na interetnu odnosno vašem web sajtu.
Category ‘Oglašavanje na internetu’
Kako napraviti web sajt
14. June 2011Kako Europljani koriste internet?
10. March 2011Znali ste da više od polovine (54 %) Europljana koristi internet? 33 % njih svoj život bez internet priključka ne može ni da zamisli. Čak šta više, više od polovine (55 %) korisnika interneta iz Europe pre kupovine o marki proizvoda odlučuje upravo na internetu. Ove i ostale zanimljivosti je otkrila studija EIAA (European Interactive Advertising Asociation) Mediascope Europe 2010.
7 saveta za božićne kampanje
9. December 2010
1. Koristite više kanala komunikacije istovremeno za promocijiu (Google, Etarget, Facebook)
2. Rezultat vaše kampanje usko je povezan sa kvalitetom vaših web stranica (gledajte da budu user friendly)
3. Imajte u vidu da je nemoguće izmeriti sve konverzije online – do 50 % ciljeva (porudžbina) koje ste zadali pristići će kroz različite druge kanale (telefon, lični kontakt itd)
4. Nemojte zaboraviti na značaj drugih izvora posete pored ppc-a kao što je npr. optimizacija za pretraživače (SEO)
5. Pratite trendove: nemojte kupovati pozicije u katalozima, one su značajno (u 90% slučajeva) manje efikasne nego PPC i SEO.
6. Komunicirate sa svojim klijentima – informišite ih redovno o onome što smatrate korisnim i zabavnim da znaju – koristite newsletter
7. Nemojte dopustiti da vas neko ubedi da je internet jedina stvar u koju treba da investirate sredstva tokom božićnih kampanja :-)
autor: Jan Kareš Asocijacija za Perfomarnce Marketing & Clever Solutions s.r.o
Imate novi proizvod? Koristite Etarget i Facebook oglase
2. December 2010Da li znate da ukoliko koristite model grupnih popusta i PPC kampanje zajedno možete uspešno prodavati čak i automobile? Niste znali? Pa, mađarska Rebel Rouse pokazala je da ovo itekako može da uspe. Ova agencija pomogla je da se plasira novi model Volkswagen Amarok isključivo koristeći internet oglašavanje. Rezultat: 397 kupaca za samo jedan mesec!
Upoznajte Volkswagen Amarok. To je vozilo za ozbiljnu upotrebu, pick-up. Vrlo je skup i ganc-nov. Najveći izazov za Rebel Rouse bio je da marketira ovaj prilično nekonvencionalan automobil veoma uskoj ciljnoj grupi.
Rešenje je pronađeno u mikrosajtu amarokfalka.hu koji je podržan PPC kampanjom kroz Etarget, Facebook i Google. Bez kampanje za izgradnju imidža, bez oflajn komunikacije. Samo mikrosajt i PPC.
Cilj je bio izvući prospekata (zainteresovanih kupaca) što je više moguće. Marketing tim odlučio je da ponudi grupni popust od 20 % ukoliko se dogodi da kupaca ima 200 ili više.
Rezultat? Agencija je prikupila 397 prospekata za jedan mesec.
Šta je još važno: kroz Etarget sajt je dobio 3x više poseta nego kroz Google. Kao najbolji izvor poseta pokazao se Facebook sa više od 10.000 posetilaca.
klikovi
U sledećem kolaču možemo videti ukupni broj impresija (prikaza oglasa). U slučaju da i vama predstoji lansiranje novog proizvoda, daleko je pametnije da i umesto toga koristite kontekstualne oglase – Etarget i Facebook.
prikazi
Kako formirati prodajnu ponudu
30. August 2010Dena Arijelija, autora knjige (ne)logičan izbor (izdavač: alnari, 2008) zovu „bihevioralni ekonomista”.
Konkretno, bihejvioralna ekonomija usmerena je na to da se pomoću obrazaca u ljudskom mišljenju i postupcima tumače dobre i loše ekonomske i marketinške prakse, i da se na te postupke utiče. Ona je optimisitčna, veoma korisna za sve koji se bave marketingom i prodajom, i povrh svega ekstremno zanimljiva!
Knjiga se sastoji od serije eksperimenata u US i na MIT univerzitetu koji bliže objašnjavaju zašto smo pošteni ili nismo, do koje mere i u kojim uslovima ćemo sebi dozvoliti prestup i koji se zaključci mogu izvući – zašto nivo profesionalizma opada, zašto i dalje postoje predrasude. na koji način napraviti ponudu tako da bude privlačna…
Den Arijeli imao je neobičnu sudbinu, daleko od toga da je on još jedan predavač koji je napisao knjigu o ekonomiji. Tri godine proveo je u zavojima misleći o tome zašto sestre ništa ne preduzimaju da umanje bol pri skidanju istih i nasleđenim percepcijama koje isustvo, ma koliko ogromno, nije uspelo da izmeni i na koji način je jednom doneta pogrešna odluka postala večna.
Knjiga ima i lobisitčku prirodu – napisana je sa ciljem da pogura promene u US zdravstvenom osiguranju, te ove delove treba uzeti s rezervom i kritički, isto kao i delove gde se Sarbanes-Oxley zakon kritikuje i obesmišljava. S ovim izuzecima (ne)logičan izbor je veoma čitko i zabavno štivo (ubedljivo!) koje će vam razjasniti zašto neke stvari kupujete a druge ne, i zašto je aspirin od 10 $ delotvorniji od aspirina od 20 centi .
Osnovna teza je da se novcem se percepira vrednost (US autor, nema mu pomoći ) a sve više ovo postaje praksa i kod nas. Tako da, ako ste nezadovoljan potrošač, ako ste kompulzivni potrošač, ili ako niste osvestili kod sebe po kom principu trošite ili zarađujete, vreme je za ovu knjigu – odgovara na ključna pitanja života, vasione i svega
ostalog: zašto je sve relativno čak i onda kada ne bi trebalo da bude, zašto je cena bisera i bilo čega drugog – nesigurna, zašto često plaćamo previše kada ne dobijemo ništa, zašto smo srećni kada radimo neke stvari ali ne i kada smo plaćeni da ih radimo…
Šta je najzanimljivije za oglašivače? Definitivno Arijelijevi eksperiment sa kućama na prodaju i oglasima u novinama. Ovaj eksperiment potkrepljuje tezu da većina ljudi ne zna šta želi dok to ne vidi u određenom kontekstu.
Samo prisustvo mamca može da učini da izbor koji napravimo bude predvidljivo iracionalan.
Jedan trik koji je implementirao magazin Ekonomist krojeći svoju ponudu:
1. pretplata za Internet izdanje za 59 $
2. pretplata samo na štampano izdanje 125 $
3. pretplata i za internet i za štampano izdanje za 125 $
Kada je ova ponuda predstavljena grupi od 100 studenata MIT Sloun škole menadžmenta, oni su izabrali ovako: za internet izdanje opredelilo se 16 studenata, za štampano izdanje 0 studenata a za pretplatu na internet i štampano izdanje čak 84 studenta.
Uklanjanjem stavke „štampano izdanje za 125 $“ za koju se opredelilo nula studenata neko bi pomislio da će rezultat ponovo biti isti. Logično je pretpostaviti da bi studenti odreagovali na isti način, zar ne? NE!
Ovoga puta 68 studenata je odabralo samo Internet izdanje za 59 $ što je porast u odnosu na ranijih 16. Svega 32 odabralo je kombinovanu pretplatu za 125 $ što je pad u odnosu na ranijih 84. To znači da je samo prisustvo mamca nagnalo 84 osobe da se opredele za kobinovanu opciju a da ih je odsustvo mamca nateralo drugačije da odaberu.
Formiranjem ponude moguće je uticati na izbor potrošača. Prikazivanjem željene opcije u pravom kontekstu moguće je uticati na odluku koju on donosi. Obavezno pročitajte knjigu “Nelogičan izbor” i uživajte u ostatku leta :)
Oglašavanje u Srbiji iz ugla internet marketera
5. August 2010U Srbiji je ulaganje u oglašavanje tokom 2009. godine iznosilo 161 milion evra, od čega je lavovski deo otišao televizijama (oko 35 miliona RTS-u), a ostatak su podelili štampa, radio, outdoor oglašavanje i internet.
| Srbija – Troškovi oglašavanja | 161 mil. € | 100% |
| TV | 95 | 59,0 % |
| Štampa | 36 | 22,4 % |
| Spoljno oglašavanje | 20,5 | 12,7 % |
| Radio | 6,5 | 4,0 % |
| Internet | 2,5 | 1,6 |
(AGB Nielsen Media Research, TV Scena Srbije, 2009, Beograd)
Ko se u Srbiji nedovoljno oglašava
Svega pola procenta BDP u Srbiji ulaže se u reklame. Poželjna ulaganja u reklamiranje iznose 1 % BDP, kažu evropski eskperti angažovani za studiju koja je uvod u reformu medijske scene Srbije. Što znači da u Srbiji treba u reklamu da se ulaže 2x više nego što se to sada čini. U čemu je stvar i gde odlazi srpski BDP?
Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku zabeležen je rast BDP u saobraćaju, finansijskom posredovanju, poljoprivredi i sektoru države.
Poređenja radi, u Italiji je ukupno ulaganje u reklamiranje poraslo za 3.8% u prvih pet meseci 2010 (Dow Jones), dok su u Hrvatskoj investicije u oglašavanje na internetu porasle za 17 % (HURA), uprkos padu ulaganja u reklamiranje u svim ostalim medijima.
Ulaganje u internet reklamu raste
Baš kao i u Hrvatskoj, ukupna ulaganja u oglašavanje u Srbiji se smanjuju – srpski štampani mediji doživeli su pad prihoda od oglašavanja od 22% tokom 2009. godine (prosečni globalni pad oglašavanja u štampi je 7,2%), a reklamiranje na televiziji je palo za 16% (u poređenju sa svega 0,2% pada u svetu).
Ulaganje u internet oglašavanje, istina, raste, ali je neuporedivo sa susedima – sa 0,97 odsto u 2008. godini udeo online reklame porastao je na 1,6 odsto u 2009. godini.
Problemi sa štampom i TV
Po svemu sudeći nedostatak čuvenog marketinškog pravila da treba da znate ko su vaši kupci i da je važno da reklama dopre do vaše (a ne tuđe) ciljne grupe, uslovilo je da se oglašivači okreću od štampanih medija.
Kako kaže Žozef Lončar za list Danas “Štampani mediji su donekle i sami doprineli padu oglašavanja jer oglašivači najčešće ne znaju kolike tiraže novine imaju i koja im je ciljna grupa, odnosno nemaju „deklaraciju“ svog proizvoda. Televizije, sa druge strane, naručuju podatke o gledanosti, što oglašivači umeju da poštuju “.
Ekonomske poteškoće zemlje u tranziciji, kasniji dolazak interneta i ukupna nepismenost građana Srbije čine da se televizija na ovim prostorima gleda skoro 2x više nego u Americi, odnosno za čevrtinu više nego u Evropi. Međutim ni kod televizija nije baš sve ružičasto.
“Svi pojedinci intervjuisani za potrebe ovog istraživanja ukazuju na postojanje prevelikog broja nacionalnih TV-kanala na ograničenom srpskom prostoru. Brojni ispitanici tvrde da se neki od kanala koriste za pranje novca ili manje transparentne ekonomske akcije.”
iz medijske studije evropskih eksperata (preuzmi studiju na srpskom jeziku: Ministarstvo kulture)
Evropski eskperti u navedenoj studiji tvrde da se na reklame na TV sve manje troši zbog uvođenja širokopojasnog interneta i povećanja opšteg broja korisnika interneta.
Nepristojna ponuda ili zdrav razum?
U pogledu očekivanja da ulaganja u internet reklamu budu veća, izgleda da je reč o suštinskom nerazumevanju internet marketinga: Etarget reklama je pristupačna – po ceni dela budžeta za reklamu na TV dobiju se vrlo konkretni i merljivi rezultati za oglašivače, i izbegavate mogućnost da prikazujete reklame onima koji tradicionalno tokom bloka reklama idu u WC.
“Rano lezi, rano ustani, radi k’o lud i reklamiraj se”
Ted Tarner
Da biste dosegnuli ljude kojima je reklama na TV preko glave, možete da spojite svoju TV reklamu sa internet reklamom. Pročitaj šta se dobija spajanjem TV i Etarget reklame.
Srednjoškolci menjaju lice marketinga
12. July 2010
Srednjoškolci nedeljno provedu oko 20 sati u onlajn komunikacijama, najviše na društvenim mrežama i u ćaskanju sa prijateljima i poznanicima., pokazuju najnoviji podaci Centra za proučavanje informacinonih tehnologija (Cepit) i BOŠ. Istraživanje je sprovedeno među 300 ispitanika iz cele Srbije koji duži niz godina internet koriste svakodnevno.
- 69 % više koristi internet nego što gleda televiziju
- 96.3% srednjoškolaca ima profil na Facebooku
- 33% ima između 500 i 1.000 prijatelja
Šta to znači za oglašivače
Pre početka svake oglasne kampanje potrebno je definisati ciljne grupe. O tome kako definisati ciljnu grupu i uraditi profile kupaca može se naučiti na kursevima digitalnog marketinga, specijalističkim studijama i univerzitetima u Srbiji. Ciljno tržište, ciljna grupa ili engl. buyer persona je praktično osoba kojoj su vaše usluge potrebne. Proces identifikacije ciljne grupe se zove segmentacija tržišta i nakon što se ovo obavi moguće je bolje planirati kampanje i identifikovati i naciljati specifičnu grupu potrošač. Ciljanjem te specifične grupe umanjićete troškove za reklamu u medijima koji do njih ne dopiru, odnosno povećaćete efekte kampanje ako u svoj medija plan uvrstite i web odnosno najpopularniji alat za reklamiranje na internetu - ppc reklamu.
Segmentacija tržišta može se obaviti prema kvanitativnim i kvalitativnim parametrima.
Demografija:
- Starost: tinejdžeri su često ciljna grupa za kozmetičke proizvode, ali i za sve u vezi sa sportom, tzv. grickalicama, Coca Cola brendom i muzičkim festivalima. Kampanje za čistiju Srbiju, škole bez nasilja i bezbedno surfovanje nipošto ne bi smele da izostave ovu grupu potrošača iz medija plana
- Prihodi: osoba koja zarađuje 20.000 eur godišnje izvesnije je da će kupiti novi Jeep od osobe kojoj su primanja manja od 8.000 eur godišnje
- Veličina porodice: veleprodaje znaju da držanje niske cene za kupovinu većih količina robe ima za cilj privlačenje večih porodica u svoju grupu potrošača
- Obrazovanje: proizvođači računara mogli bi da naciljaju studente matematike, arhitekture i srednjoškolce baš kao što telekom provajderi prilagođavaju tarifne pakete posebno studentima, i kao što su Exit festival i TEDx Beograd prilagodili cenu ulaznice spustivši cenu otprilike za polovinu
- Zanimanje: preduzeće koje prodaje cipele može da se obrati sportistima, građevinskim radnicima ili medicinskom osoblju
- Pol: proizvođači tašni mogu da adresiraju žene
- Nacionalnost/ rasa: mali proizvođači koji prodaju specijalitete iz inostranstva mogu da se obrate ekspatrijatima, top menadžerima koji žive i rade u Beogradu
- Geografija: regioni ponekad imaju ogromnu ulogu. Recimo, Puma najagresivnije cilja na potrošače iz Latinske Amerike prodajući im patike za fudbal
- Klima: prodavnica skijaške opreme najpre će ciljati one potrošače u čijim oblastima ima snega i planina.
Ponašanje:
- Lojalnost brendu: Apple ide na zadržavanje postojećih kupaca i cilja one potrošače koji već koriste njihove proizvode
- Vrednost i kvalitet: prodavice dragulja i ručnih satova ciljaju potrošače koji umeju da cene visoku vrednost i dug rok upotrebe
- Sezonski popusti: svi koji imaju u radnji popuste, sezonske akcije i nagradne igre obožavaju Etarget reklamu, ne samo zbog recesije ili tranzicije.
Pri određivanju ciljne grupe treba razmotriti i životni stil, osobine ličnosti i interesovanja, ali i proceniti spremnost na kupovinu, frekvenciju kupovine i kupovne navike.
U skladu sa dobijenim podacima im se treba obratiti i prilagoditi sadržaj na sajtu i u tekstu oglasa – nije isto prodavati lojalnim kupcima prehrambeni proizvod široke potrošnje i prodavati novi softver namenjen isključivo knjgovođama.
Kako trošimo
28. May 2010
Ima 4 načina da potrošite novac
1. Možete novac da potrošite sami. Kada to radite itekako pazite šta radite i trudite se da za ono što plaćate dobijete najviše moguće.
2. Svoj novac možete da utrošite na nekoga. Npr. ja mogu da kupim nekome rođendanski poklon. U tom slučaju neću previše mariti za sadržaj poklona, ali ću voditi računa o ceni.
3. Mogu da potrošim tuđ novac na sebe. I ako spiskam novac nekoga drugoga na sebe, onda nakon toga svakako idem na ručak!
4. Mogu da potrošim tuđ novac na neku drugu osobu. I ako rastrošim nečije tuđe pare na nekoga drugoga, ja neću paziti koliko nešto košta, i nije mi mnogo stalo šta ću dobiti.
Pa šta?
Isto važi i za online marketing. Faze prihvatanja PPC reklame išle su najpre od onih koji jako vode računa o marketinškim budžetima pa do posrednika koji sada svim snagama edukuju klijente da bi im pokazali da se ova reklama, iako je jefitna, isplati više od tradicionalnih načina oglašavanja. Sada i velike firme veoma paze na to šta zauzvrat dobijaju.
PPC je trenutno jedna od najpopularnijih tehnika oglašavanja koja s vremenom sve više dobija na popularnosti. Svoj uspeh PPC duguje pre svega činjenici da ovaj alat za uvećanje vidljivosti sadržaja na webu može veoma brzo da učini poznatim sajtove koji su napravljeni i pušteni u rad juče, brže nego bilo koji drugi tip internet marketinga. Web sajt je zato prva stvar koju treba uraditi, ne poslednja. Web sajt nije samo fancy detalj na vizitkarti.
Web sajt je ekstenzija prodaje.
Kako spojiti TV reklamu i Etarget
20. May 2010Firme koje žele da se brzo i efikasno obrate širokoj masi korisnika većinom koriste reklamu na televiziji kao svoj osnovni komunikacijski kanal. Radi se većinom o delatnostima iz FMCG industrije, telekomunikacija, finansijskih usluga i automobilske industrije. Kako možete spojiti reklamu na TV-u i oglašavanje na Etargetu i zašto to raditi? Jednostavno: pojačaćete brend, uvećati prodaju i uštedeti novac.
Spojite tri elementa
Kada pričamo o spoju reklame na TV-u i kontekstualnog oglašavanja mislimo na spoj reklame tri elementa: 
- 1. televizijski spot
- 2. bogata web stranica s dosta informacija
- 3. posećenost koja će porasti putem Etargeta
U ukrštanju ove tri komponente događa se nešto čarobno zanimljivo: produžava se i pojačava efekat televizijske reklame.
20% klikova 
Svaka dobra TV kampanja povećava interes o promovisanom proizvodu. Vaš proizvod će aktivno potražiti samo mali deo ljudi (isto tako mali deo ljudi će upisati www stranicu koju su vidjeli u spotu). To je sto, možda hiljadu ili dve ljudi.
S druge strane čak 20% ljudi će doći na vašu web stranicu ako im oglas “gurnete” pod nos. Npr. u obliku kontekstualnog oglašavanja preko Etargeta koji su vidljivi na 90 % srpskog interneta.
Površne emocije danas više nisu dovoljne
Zašto uopšte dovoditi ljude na web, koji je smisao te akcije? Zato što im možete dati dodatnu reklamnu poruku. Dublju emociju ili racionalne argumente za kupovinu.
Za vreme trajanja TV kampanje većina adresiranih dobro reaguje na informacije koje im služe za bolje razumevanje propagiranog brenda. Nemojte ograničiti širinu reklamne poruke na 30 sekundi spota kada možete iskorititi komunikacijske mogućnosti vaše web stranice tako da na nju dovedete posetioce putem Etargeta.
(U nastavku: kako firme realno koriste Etarget u kombinaciji s TV-om)
Ja na osnovu reklame ne kupujem. A ti?
11. March 2010
Sigurno poznajete ljude koji tvrde da reklama na njih nema nikakav uticaj.
Na osnovu čega se ova velika grupa klijenata odlučuje?
Reklama na njih ima uticaj – ali na drugačiji način.
Verovatno traže više razloga za kupovinu, nije im dovoljan samo slogan na bilbordu ili reklamni spot na televiziji.
Šta može da uradi marketar sa onom grupom ljudi kojima reklama na televiziji nije dovoljno ubedljiva da kupe proizvod, ali ujedno oni sami nisu tako aktivni da bi potražili dodatne informacije?
Kako da sredstva koja su bila uložena u reklamu a koja su doprinela da ljudi pozitivno gledaju na naš proizvod ne budu bačena, pošto još uvek nisu dovoljna da bi se ovi kupci odlučili na kupovinu?
Kupcima koji nisu slabi na reklame potrebno je približiti komercijalne informacije koje sadrže argumente za kupovinu robe. I trebalo bi im ove informacije servirati direktno pod nos.
U ovom delu marketinških komunikacija će vam pomoći Etarget.
Etarget doseg je veliki – naše oglase vide bezmalo svi korisnici interneta. Etarget sistem raspolaže neagresivnim formatom tekstualnih oglasa koje služe upravo da gore opisanim ljudima „servirate direktno pod nos“ komercijalne informacije koje su im od interesa.
Ljudi pozitivno reaguju na ovakav tip informacija. Dokaz? Zahvaljujući tekstualnim oglasima više od 1.000.000 ljudi mesečno poseti komercijalne sajtove da bi o firmama saznali više.
