Gemius u saradnji sa IAB Europe su pripremili studiju o stanju interneta u srednjoj i istočnoj Evropi. Pošto ima više od 250 stranica odlučili smo da ćemo Vam najbitnije informacije staviti u infografiku. Kada bi ste želeli da znate više pogledajte studiju kod nas, ili nas pitajte u komentarima.
Deirde Breakenridge trenutno radi na spoju tradicionalnog i digitalnog, na PR strategijama koje će dovesti do toga da se različiti uticajni ljudi, u zavisnosti od toga gde se sustiču, moći da se uvežu sa brendom. Deirdre je strastveni PR profesionalac koji gleda da svakoga dana nauči nešto novo. Angažovana za Vocus (čije smo savete objavljivali na blogu) i uz sopstveni posao u Mango marketingu, ova dama veruje u napredak obrazovanja i u to da samo strast prema poslu i bliska saradnja sa kolegama mogu da PR struku dovedu na viši nivo. Zajedno sa Brajanom Solisom (Brian Solis) autor je knjige “Putting the Public Back in Public Relations”.
Naša je sudbina da prihvatamo nove uloge i odgovornosti i posledično dovedemo do bolje reputacije industrija u kojima radimo. Sve ovo čini da za organizacije u kojima smo budemo još dragoceniji. Naučila sam da ne moraš da napustiš jednu vrstu komunikacije zarad druge, novije, već treba da dopreš do ljudi tamo gde se oni nalaze i onda kada oni žele da komuniciraju.
Deirdre Breakendridge
Opis mog radnog dana od pre 22 godine i danas se veoma razlikuje. Mnogo toga se ranije radilo ručno, bili smo fokusirani na tradicionalne medije. Sećam se da sam na početku karijere bila brifovana u vezi sa projektima i da su me usmeravali na to koju vrstu medija da izaberem za PR. Koristila sam Bejkonove knjige da pronađem prave medije i novinare i napravim listu koristeći pisaću mašinu. Potom bih svaki medij pozvala telefonom da proverim kontakt-podatke odabranih novinara i zatim bih otpočela telefoniranje novinarima da bih im predstavila sebe i svog klijenta. Povremeno sam pisala lična pisma novinarima u kojima bih prikazala da pažljivo pratim rad određenog medija i svest o tome šta je njihovim čitaocima važno. Iako sam i tada kao i danas gradila dobre odnose, pristup je tada bio zamoran isto kao i istraživanja koja sam radila.Nasuprot tome danas je odnose moguće uspostavljati i graditi čak i samim – slušanjem. Dobar deo mog dana sastoji se u monitoringu i analizi konverzacija i na osnovu toga pravim uspešne komunikacijske strategije. Imperativ je razumeti šta javnost očekuje od brenda. Kao PR profesionalci mi možemo i moramo vratiti javnost u odnose sa javnošću a zadatak se sastoji u u tome da PR formiramo oko onih ljudi do kojih želimo da dopremo.
Veoma je važno fokusirati se na povezivanje sa kolegama iz različitih web zajednica, proučavati kulturu tih zajednica, posmatrati kako se pripadnici zajednica odnose jedni prema drugima i meriti kako se naš angažman ostvaruje u PR rezultatima.
Danas se priča o brendovima odvija bez dozvole kompanija i bez kontrole. Mnoge važne interesne grupe aktivne su na obzorju društvenih medija. Danas se novinari bacaju na web u potrazi za pričama, ulaze u web zajednice gde nalaze sve, od saveta i preporuka, do potencijalnih eksperata. Talenat budućnosti je aktivan na webu i kompanije koje to shvate tražiće da njihovi zaposleni budu povezani na društvenim mrežama, da budu u toku sa najnovijim tehnologijama. Takođe je za brendove važno da nadgledaju šta radi konkurencija, da drže otvorene oči oko toga da li će tržišni kolač možda preuzeti onaj ko se angažuje oko kupaca na društvenim medijima. Imperativ je da se drži korak sa promenama i da se interesne grupe pronađu tamo gde se sustiču. Kompanije koje institucionalizuju “hibridno mišljenje” zahvatiće sve važne ciljne grupe i ponuditi im interaktivniju, direktniju i humaniju komunikaciju
Za mene biti “hibrid” odnosi se na PR profesionalce, i to na nekoliko načina. Ukratko, evo šta karakteriše “hibride” i kakav je način razmišljanja aktuelan kod ove vrste PR menadžera.
“Hibrid” nije novi koncept ali donosi nekoliko novih značenja. Za mene “profesionalac-hibrid” potiče iz tradicionalnog PR-a (na primer, ima veštine potrebne za tradicionalne medije) i obučen je za društvene medije. I dalje se naš posao sastoji u povezivanju sa medijima bez obzira gde završe njihove priče, u printu, u etru, online ili na njihovim blogovima. Ne napuštamo oblast odnosa sa medijima poput magazina. ekonomskih novina, TV i radija. Dokle god naši krajnji korisnici čitaju ili gledaju ove medije, brendovi moraju biti tamo prisutni. Međutim, pored toga mi istražujemo nove teritorije i gradimo nove zajednice sa ciljem da se povežemo sa blogerima koji održavaju veze sa medijima, i da se povežemo sa uticajnim osobama, isto kao i direktno sa kupcima. Bilo da koristimo Facebook ili foursquare, moramo poznavati pravila razgovora online.
Biti “hibrid” i posedovati razumevanje drugih oblasti poput marketinga i weba, jača naše uloge, nipošto ne slabi našu poziciju.
Hibrid PR profesionalac je takođe i strateg koji mora imati svoje mesto kada se strategija donosi. Ova osoba tesno sarađuje sa drugim marketinškim disciplinama uključujući digitalna odeljenja i kreativu, brend menadžere i marketing/oglasne sektore. Sećam se da sam pre godinu dana prisustvovala konferenciji gde je oštroumni predavač pitao mene zašto mislim da PR mora biti još više integrisan sa marketinškim disciplinama. Tvrdila je da je PR sektor za sebe, Da, jeste, i mi ćemo uvek biti izdvojeni kao stratezi zaduženi za komunikacije i reputaciju. Mi smo profesionalci koji znaju kako da izgrade odnose sa različitim ciljnim grupama i publikama, koji su kadri da promene mišljenje javnosti i koji znaju kako da pokrenu tržište. Ali PR nikada ne sme da bude sam. Mora da uđe u sadejstvo i pokaže na koji način je pravilno rukovati tipovima komunikacije kroz sve postojeće komunikacione kanale.
Često čujem i vidim da se tradicionalni marketing i PR opiru promenama. Kada god je u toku rat, on se vodi oko uloga, procesa i odgovornosti. Često me pitaju zašto želim da integrišem marketing i PR i time oslabim poziciju PR-a u organizaciji. Naprotiv! Ja verujem da društveni mediji guraju marketing i PR ka saradnji i integraciji i zapravo poboljšavaju to što radimo dopuštajući nam da radimo sa mnogo različitih grupa na strateškim komunikacijama. Mi možemo da dopremo do dodatnih oblasti poslovanja i omogućimo da se našim brendovima doda nova vrednost.
Društveni mediji menjaju uloge i odgovornosti, i to ne samo za PR već i za druga odeljenja. Npr. korisnička podrška može postati aktivnija u online zajednicama, HR može učestovati na društvenim mrežama u smislu potrage za novim talentima, a prodaja može tražiti nove prospektivne kupce i nove leadove (upite za proizvodom). Prednosti integrisanja marketinga i PR-a biće bolji i konzistentiji doseg i jačanje svesti o brendu, temeljniji odnosi sa interesnim grupama kroz komunikaciju na društvenim medijima. Takođe, porast profita, leadova i prodaje, kao i broja klijenata, dešavaju se kao posledica eksponiranja novog lica brenda, ljudskog i transparentnijeg nego ranije. Kada se integracija dogodi, društveni mediji prirodno vode ka zastupanju interesa potrošača mnogo brže nego tradicionalni marketing i PR kada kao posebna odeljenja rade u korist brenda.
Merenje je vruća tema. Mi moramo prikazati rezultate onoga što radimo. Pre društvenih medija, mnogo izveštaja se pravilo na osnovu broja prikaza, koliko ljudi je videlo članak u magazinima kao i na broju prikaza u smislu pregleda na web sajtu. Takođe, događa se konverzija novinarskog sadržaja u smislu koliko bi koštao isti prostor kada bi na njemu bio oglas. Merenje u PR-u zasniva se na nekoliko stvari: finansijskim pokazateljima, reputaciji brenda, svesti o brendu, komunikaciji sa zaposlenima i promeni mišljenja javnosti. U svakom slučaju društveni mediji zahtevaju drugačiju metriku. Treba prikazati kako PR kroz društvene medije vodi ka registraciji ili prodaji, od klika do konverzije, ili treba prikazati povratak ulaganja u participaciju i angažman. Konverzacije i učestovanje kroz deljenje sadržaja koji predstavljaju “društvene povode” (“social objects”, termin koji primenjuje Seth Godin da bi objasnio zakonitosti marketinga 2.0) koji ujedinjuju ljude, kreiraju koristan dijalog i raspaljuju strast koja se viralno širi kroz društvene mreže.
Kada pričamo o izveštaju, pošto merenje može da se izvrši na hiljade digitalnih načina koji prikazuju obim društvenih medija, podelu emocija vezanu za brend/sadržaj, lako je uhvatiti informacije na dnevnom nivou, nedeljno ili mesečno. Izveštaji mogu biti ekstremno detaljni i pokazati stopu promene tokom vremena. Sada možemo lako vizualizovati kako se brend KPI povećavaju ili smanjuju tokom trajanja kampanje na društvenim medijima. U mnogo slučajeva, iako te kampanje imaju početak i kraj, lično vidim da se konverzacije i angažman po svojoj prirodi često protežu i izvan ovih tačaka.
Veoma je važno da onaj ko sada počinje na društvenim medijima prođe kroz procese komunikacije od početka do kraja, od slušanja i posmatranja unutrašnjeg mehanizma po kome funckionišu online zajednice pre nego što se uključite u razgovore. Razlog je jednostvan: svaka online zajednica ima svoju kulturu. To je prva lekcija iz sociologije. Nakon blog zajednica od interesa i nakon što donesete odluku koje su to društvene mreže gde želite da pokrenete diskusije sa drugim članovima, može biti potrebno više od nekoliko poseta da bi mapirali ko su ljudi i koji su njihovi interesi. Npr. možete odvojiti vreme da pogledate na koji način bloger razgovara sa njegovom/njenom zajednicom i tek potom krenuti korak dalje. Takođe je fascinantno kako zajednice komuniciraju između sebe. Moguće je steći sliku o članovima na osnovu čitanja komentara koji su ostavljeni na blogu.
Umesto da se uskače u društvene medije, preporučujem umesto toga da se prethodno istraži kultura i metodologija zajednica s kojima vam treba dijalog. Ovaj proces počinje slušanjem, zapažanjem i identifikacijom ponašanja, i to je temelj strategije. Brendovi ne pričaju priče više kroz masovne medije. Slušanjem, posmatranjem i identifikacijom bićete sposobni da doprinesete smislenim informacijama i postanete izvor informacija za vašu zajednicu. To je mnogo bolje nego da se samo učesnik koji samo prodaje ili spamuje članove grupe.
Biti član neke online zajednice ne znači misliti samo na prodaju, marketinško pozicioniranje vaših poruka ili uvaljivanje sumnjivih proizvoda. Naprotiv, potrebnaje otvorena, iskrena i transparentna komunikacija koja koristi svima koji se u nju uključuju.
Ponekad su najbolje viralne komunikacije one koje nisu planirane zato što proističu iz čiste strasti za temu koja je ili edukativna, zabavna ili duhovita. Lično, kada se prebacim u ulogu prosečnog kupca, najmilije mi je kada mene brend sasluša, kada adresira ono što me zabrinjava, ili podeli sa mnom nešto što mi zaista treba. Ili kada me sadržaj pronađe na ličnom i emocionalnom planu.
Kao marketeri i PR profesionalci mi možemo pažljivo odabrati naše društvene povode (social media objects) koje delimo u online interesnim grupama.
Sadržaj koji delimo treba da je:
Presudno je ono što će grupa deliti u svojim okvirima. Forrester ima odličan alat koji pomaže da se proceni da li je sadržaj koji nameravate da podelite ono što vaša publika želi. Na primer, ako od pasivnih korisnika interneta (Spectators) očekujete da podele vaš sadržaj i da budu kritičari, to neće uspeti. Takođe neće vam poći za rukom da one koji upravo sada prave svoje prve profile na društvenim medijima (Joiners) ubedite da se angažuju.
Foresterova tehnografska lestvica upućuje na to kako se deli sadržaj i kako da napravite sponu između vašeg sadržaj, i ljudi i njihovih interesovanjima. Za ovo vam je potrebna ekspertiza tehnološkog znanja koje imaju i društvenih interakcija koje su vaš željeni cilj (klikni na sliku za uvećanje)
Postizanje toga da se o vašem proizvodu priča kroz društvene medije može biti moćan način da pomerite ljude od stepenika gdesu (samo) svesni vašeg proizvoda ka lojalnom kupcu i pozitivnom brend-advokatu. Ali da bi bilo koje komunikacije postale viralne, treba početi sa razumevanjem onih ljudi kojima želite da se obratite, posmatranjem šta raspaljuje njihovu strast za deljenjem sadržaja.
Deirdre Breakenridge možete pratiti i na Twitteru: http://twitter.com/dbreakenridge
Reputacija marketinga
Uzrok zbog kojeg marketing ima lošu reputaciju je zato što dobar marketing najčešće prolazi neprimećeno. Kada nam marketer pravovremeno predstavi proizvod ili uslugu koju bismo zapravo mogli koristiti, mi ne mislimo o marketingu jer smo suviše zauzeti uživajući plodove njihovog rada.
Kriza značenja
U aktuelnom ekonomskom miljeu od presudne je važnosti da srežemo troškove ali da ne ukidamo na smislu kupovine. Naši kupci će rado smanjivati troškove, a ne značenje proizvoda! Npr. ako ne možete sebi priuštiti par lepih kožnih cipela, svakako nećete kupiti plastične. Pre će biti da ćete se odlučiti da promenite smisao kupljenog i kupite patike. Post-recesijski potrošači ne žele da se osećaju siromašno.Smanjite troškove, ne značenja. Ljudi žele da kupe i da se osećaju dobro u vezi s tim.
Tačka gledišta
Šta fali današnjem načinu poslovanja? Nikako prodaja. Ne ni usluge. Ne tehnologija. Odgovor: tačka gledišta. Promenom tačke gledišta menjate sve.
Tokom tipičnog radnog dana…
* 92% ljudi (Amerikanaca) čita vesti različitih platformi (polovina kombinuje 4 do 6)
* svega 7 % čita vesti iz samo jednog izvora
* 55% odraslih tvrdi da je sada LAKŠE držti korak sa novostima
* 18 % misli da je sada teže, a svakom četvrtom čoveku je – svejedno, nema razlike
61 % čita vesti ONLINE
Pred vama je infografika (klikni na sliku za uvećanje):
Otprilike svaki drugi ispitanik doprinosi medijima komentarom, kreira vest ili je izabire i deli putem društvenih medija (diseminacija sadržaja)
Dve trećine ispitanika NEMA samo jedan web sajt kome veruje.
* svaki četvrti ostavlja komentar ispod članka
* svaki sedmi podeli vest na društvenim medijima
* svaki deseti kreira svoj sadržaj iznosi mišljenje
* svega 3% podeli vesti na twitteru
Zato su medija planeri i campaign manageri zanimanja budućnosti. Naravno i ePR i community manageri.
“Dizajner je svako onako ko preduzima aktivnosti sa ciljem da postojeću situaciju promeni u željenu.
Intelektualna aktivnost koja proizvodi materijlna dobra nema drugačiji temelj od one koja prepisuje lekove za bolesnog čoveka ili one koja razvija novi plan prodaje za kompaniju ili nove zakone za državu.
Dizajn, tako tumačen, je suština svih profesionalnih treninga; to je glavna odlika koja čini razliku između profesije i nauke”
Herbert Simon, The Sciences of the Artificial, 1962
Dramatična promena u marketingu se dogodila i događa se i dalje. Evolucija je u toku: pogledajte animirani film prikazan na desetoj jubilarnoj konferenciji E-trgovina 2010 u okviru jedne od Etarget prezentacija.
Pozivamo sve koji žele da dobiju na email prezentaciju Jana Šifre “15 things to make good headline” i/ili prezentaciju “Internet je sexy” i studiju slučaja Jelene Jovanović da ostave komentar.
Sama činjenica da oglašavate u Etargetu vam ne obećava uspeh. Etarget, kao i svaki drugi alat, ima svoja pravila za ispravno korišćenje. Ovo su osnovna saznanja o tome kada reklama može da ne bude uspešna.
Veliki domet. Znate li da izaberete ono što je ispravno?
Reklamne povšine Etarget se nalaze na više od 260 srpskih sajtova. Naši klijenti se slažu da je Etarget u stanju da se obrati stotinama hiljada, pa i preko milion ljudi.
Naravno, neće svi koji vide vaš proizvod da se za njega i zainteresuju. Ljudi imaju veoma široka interesovanja a jako malo vremena za komercijalne informacije. Ne treba da vas brinu oni koji su Etarget reklamu videli, ali ih vaš proizvod nije privukao. Obraćanje ovakvim ljudima je za oglašivače besplatno, ne košta ama baš ništa. Za one koji ne reaguju – nećete platiti.
Preostali deo onih kojima se obraćate reagovaće na reklamu time što će posetiti vaš web sajt.
Takvi ljudi mogu se podeliti u tri kategorije:
1. Ljudi koji žele da kupe proizvod
2. Ljudi koje proizvod zanima, ali ne žele odmah da ga kupe
3. Ljudi koji su na osnovu teksta reklame mislili da ih proizvod zanima ali na sajtu oglašivača su saznali da sajt nudi nešto drugo. Takvi brzo napuštaju sajt.
Iskustva naših klijenata se razlikuju: neki su rezultatima zadovoljni, a jedan manji broj oglašivača reklamu u Etargetu smatra za uludo utrošen novac.
Realan razlog zadovoljstva, odnosno nezadovoljstva, nije u sistemu Etarget, već u razlici u oglašivačima i njihovim metodima. Razlika je u tome kakav tip posetilaca oglašivač zapravo traži i koliko je sposoban da podesi svoju kampanju da bi i postigao željeni rezultat.
Za oglašavanje u Etargetu je moguće odabrati jednu od sledećih strategija kojih se ubuduće treba pridržavati i prema njoj vrednovati rezultate kampanje.
Strategija obraćanja „kupujućim turistima“
Ova strategija orijentisana je na zadovoljenje aktuelne potrebe klijenta. Potrošač tačno zna šta želi i želi to sada. Zadatak oglašivača je ponuditi mu to po najboljoj ceni.
Ako je vaš cilj da vam na sajt dođe neko poput kupujućeg turiste (koji će u vašu prodavnicu doći samo jednom i nikada se neće vratiti), onda radite sledeće:
Strategija izgradnje porodice klijenata
Ova strategija odnosi se na dugoročnu izgradnju odnosa između vaše firme i budućeg klijenta.
To je moguće opisati na sledeći način: „Moj budući klijent će odlučiti da kupi od firme koja mu je poznata ako zna da je proizvod odgovarajućeg kvaliteta i cene i da su prateće usluge korektne“.
Ovakve firme daju prednost dugoročnom a manjem profitu od jednokratnog i većeg.
Ako je vaš cilj da steknete poverenje, trebalo bi da svog budućeg klijenta dovodite u kontinuitetu na sajt, i to sa lepezom različitih razloga. Ako je vaša ponuda i firma dobra i korektno prezentovana na vašem sajtu, klijent će vam se zahvaliti time što će kupovati kod vas a jednokratna povoljna ponuda konkurencije ga neće privlačiti.
Kako u ovom slučaju praviti reklamu?
Strategija obraćanja „velikim prodavnicama“ (b2b)
Ova strategija je određena za firme koje nude skuplju robu ili usluge. To mogu da budu građevinski poslovi, konsalting i edukativni programi, usluge reklamiranja pa i snabdevanje za proizvodnju.
Ta situacija može da se opiše na sledeći način: „Moj proizvod je toliko kompleksan da je nerealno očekivatio da ga neko kupi nakon jedne posete mom sajtu. On mora da se sretne sa partnerima“.
Strategija obraćanja „velikim prodavnicama“ se sastoji u tome da iako putem interneta nije moguće odmah prodati, moguće je da se prodavcima pomogne i da se proces prodaje ubrza.
Da biste stekli veće šanse da za vas saznaju na tenderu kao i da biste dobili nove porudžbine je bitno puno faktora. Ono na šta je moguće uticati reklamom u Etargetu je da na vreme predstavite vašu firmu i vaš proizvod svim ljudima koji učestvuju u odabiru kompanija.
Kako se u ovom slučaju ponašati:
Check-list: kada ne treba da se oglašavate preko Etargeta
Ako se prepoznajete u nečemu od dole navedenog, izvesno je da ćete novac investiran u Etarget reklamu doživeti kao da je bačen u bunar.
Pravi novinari PR stručnjaci blogeri copywriteri pisci, baš kao veliki muzičari i sportisti, svoj su talenat usavršavali godinama. Kao što Stradivarius u rukama majstora daje drugačiji zvuk nego kod početnika, tako i reči, iako su svima poznate, odjekuju drugačije u zavisnosti od toga koliko je uloženo truda u usavršavanje veštine pisanja.
Hemija. Baš kao što se dešava među ljudima pri susretima: imamo svega 2 minuta da napravimo utisak. Zato je važno šta ćemo reći i kako ćemo se ponašati. To važi i za pisanje članaka na webu – potrebno ih je optimizovati za online korisnike. Zato je važno izazvati interesovanje da bi čitalac kliknuo na podeljeni link ili na Etarget oglas i pročitao ceo vaš članak.
Pred vama je nekoliko saveta koji će vam pomoći da tekst naslova svaki put bude efikasniji nego prethodni.
1. Dobar naslov je onaj koji daje dobar argument da se na njega klikne. Važno je i šta se nalazi “iza vrata”: šta će online korisnik dobiti kada klikne? Koju vrednost mu dajete? Recite ono što biste rekli prijatelju koji o vašem proizvodu ništa ne zna, jednostavnim rečima i tako da izazovete uzbuđenje. Ne koristite prideve – oni retko rade posao; preskočite da kažete da je vaš članak – proizvod – usluga “interesantna”, čak i ako to mislite. Budite konkretni.
2.Dobar naslov zna koga cilja. Ipak, on privlači i širu publiku. Nije loše naslov sastavljati u 2 koraka: u prvom se obratite specifičnoj grupi (kriterijumi: pol, demografija, region, interes), a u drugom koraku postavite ono što je privlačno i širokim narodnim masama. Mislite li da recimo Guitar Art fest nije zanimljiv svima? Ispričajte priču. Rođeni smo da slušamo priče. Priče su dobre – unose uzbuđenje, baš kao i vredne informacije i emocije. Iznesite to pred publiku.
3. Koristite svakodnevni (standardni) jezik. Mediji na internetu nisu oglasne table u gradskoj većnici. Jezik koji koristite u naslovima treba da bude jednostavan i takav da ga većina ljudi lako razume. Mislite na bake i prvake – svima njima treba da bude jasno o čemu pričate. Izbegavajte po svaku cenu tehničke termine i stručni žargon, to što je vama nešto poznato ne znači da i svi drugi za to znaju.
4. Glagoli su vaš čarobni štapić. Glagoli unose život i u najdosadniji naslov. Oni čine razumljivim akciju, akcija je važna.
Dobar naslov: Obama najavio povlačenje vojnika iz Avganistana (činjenica, informacija).
Bolji naslov: Obama povlači vojnike iz Avganistana (akcija)
Glagoli i naslovi su savršen spoj, potrebno je da kažete KO nešto radi i ŠTA radi. Još jednom: akcija donosi uzuđenje. Nema naslova koji ne obožava akciju!
5. Dobar naslov ne tera na razmišljanje šta je pisac hteo da kaže. Dobar naslov je sažet i jasan. Usred radnog vremena npr. dospete na neki web sajt i vidite članak. Koliko vremena imate? Dve sekunde? Jednu? Dakle, bez metafora, skrivenih značenja, igre reči. Ako ne razume naslov, online publika teško da će kliknuti i čitati dalje. To ne znači da ne smete da budete kreativni! Samo ne pokušavajte da sakrijete značenja iza naslova – recite u naslovu upravo ono o čemu se radi u tekstu, bez prevare i lažnog navođenja (lažnih obećanja). Ne želite da se čitalac razočara, zar ne? Odnosno, marketinškim jezikom rečeno: ne kreirajte pogrešna očekivanja. Slično je i sa web sajtom, ako ne ispuni očekivanja čitalac će, malo nad*kan razljućen, otići sa njega. A najčešće je to gore nego da uopšte nije ni kliknuo.
I ne zaboravite zlatno pravilo: Iznošenje poluistine je takođe LAŽ. Izostavljanje činjenica je prekršaj.
Primer: pronađeno 100 kg kokaina skrivenog u bananama.
U Gornjem Milanovcu ili Zrenjaninu, to bi bila senzacija. U Meksiku ili na Filipinima…ah, pa šta. Koga briga.
Vaš web sajt je vaša najbolja reklama.
Ali čemu sav trud ako vaš web sajt niko ne vidi? Prvi korak je, naravno, postaviti kvalitetan sadržaj. Suštinski je važno dovesti posetioce.
SEO: optimizacija za pretraživače pomoći će vam da se bolje kotirate u pretrazi tj. da budete vidljivi na različite upite koji stižu sa pretraživača.
EMAIL: jednostavan i pouzdan način komunikacije vaše poruke. U cilju poboljšanja efikasnosti potrebno je meriti email conversion rate. Računa se da u proseku oko 30 % komercijalnih emailova biva otvoreno i pročitano.
DRUŠTVENI MEDIJI: domen konverzacionog marketinga. Zasniva se na interesovanju koje se kreira na društvenim medijima a koje dovodi do posete sajtu.
PPC: internet reklama koju oglašivač sam kreira (odnosno delegira na agenciju ili konsultanta) a koji dopire do najvećeg dela online populacije.
Postoje 2 vrste: oglasi u pretraživačima (search) i kontekstualni oglasi (etarget).
Search ppc su oni oglasi u vidu linka koje vam izbacuje pretraživač kada u box za pretragu ukucate šta vas zanima - pored, ispred, ili uz rezultate pretrage.
Kontekstualni PPC oglasi su takođe u vidu linka i linka sa slikom nalaze se na sajtovima i portalima (ne u pretrazi kao prethodna grupa) i u vezi su sa temom koja se tu nalazi.
Kako je ovo moguće? Kreiranjem oglasa u Etargetu moguće je naciljati kupca tj. dodeliti mu ključne reči koje ga opisuju. U skladu sa ovim rečima oglas će se prikazivati na sajtovima sa sadržajem koji ih u sebi ima, dakle - kontekstualna reklama je ciljana, oglasi se prikazuju onim kupcima koji su već zainteresovani za ono što vi imate da prodate tj, saopštite.
Pitaju li vaši klijenti za ROI? Ako (možda) još ne pitaju, vreme je da im vi objasnite: medija planeri koji koriste PPC reklamu imaju u rukama alat da prikažu kako se ciljana reklama isplati, i koliko. Pokažite da radite u najboljem interesu svojih klijenata.
Marketing je ulaganje, a ne trošak.
Za razliku od dosadašnje prakse medija planiranja kada je bilo potrebno uraditi istraživanje na terenu, potom kreativni deo a zakup medijskog prostora, prosleđivanje oglasa i dispozicija emitovanja bio tek poslednja faza, sada stvari idu malo brže i mnoooogo lakše.
Prvo: ne morate da mislite o medijskom prostoru, broju čitalaca i rejtingu sajtova. Pokretanjem kampanje pomoću Etargeta vaša marketinška poruka postaje vidiljiva svima koji su na webu.
Dovoljno je da deo budžeta namenite PPC reklami: izbor medija na webu i distribuciju prepustite nama. Vaše je da napravite sponu između sadržaja na sajtu klijenta kojeg zastupate, a naše je da vas poštedimo iscrpne analize i segmentacije – svi koji su na webu videće vaš oglas. Ne morate da objašnajvate izbor medija, ne morate da se bavite rejtingom i gledanošću. Etarget reklama dopire do svih koji izađu na internet.
Drugo: na vašem umeću je da im sročite neodoljivu ponudu i navedete tekstom oglasa da kliknu na njega. A kada dođu, da urade ono što ste predložili vašem klijentu (povećanje prodaje, rebrending, brending, customer enagement…).
Sadržajem se obraćate populaciji na webu. Etarget nalazi vaše ciljne grupe za vas – vi samo treba da znate kome se obraćate i u skladu s tim napravite tekst oglasa (ad copy). Za svaku ciljnu grupu po jedan ili više – Etarget nema ograničenja u pogledu broja oglasa. Cilj ćete postići: što više posetilaca na sajtu.
Treće: varijantama oglasa uvećavate mogućnosti za uspeh kampanje, a rezultati su merljivi – u svakom momentu možete pristupiti podacima vezanim za vašu kampanju logovanjem u svoj nalog na Etargetu i tamo ćete videti kakav je CTR (odnos klikova i prikazivanja oglasa), koliko posetilaca imate, koje ključne reči su najuspešnije. Po potrebi možete menjati tekst oglasa i ključne reči i time podešavati tok kampanje u realnom vremenu.
Medija plan koji u sebi sadrži promociju na webu i PPC reklamu je plan sa najjačim argumentom ikada: 2 miliona građana Srbije koji su svakodnevno online je neoboriva činjenica.
Etarget reklama je podrška bilbord, tv i print kampanjama . Podupreti poruku prisustvom na webu nema cenu. U stvari, da budemo iskreni, u Etargetu ima – cena ide od svega nekoliko dinara po kliku koji napravi pripadnik ciljne grupe kojoj ste se obratili.
Ne morate da znate gde se vaš kupac tačno nalazi – Etarget reklama prisutna je na 270 najposećenijih srpskih sajtova. Ovo vas štedi glavobolje oko zakupa medijskog prostora – vaše je da kreirate kampanju a naše da je distribuiramo kroz mrežu partnerskih portala. Odmah nakon što uplatite budžet vaš oglas počinje da se prikazuje na webu. Registracija je besplatna. Možete probati odmah da kreirate oglas, logujte se na www.etarget.rs
Dakle, prvi korak treba da je kreiranje oglasa. Etarget omogućava pristup ciljnoj grupi na webu i sada možete efikasno i lako da im se obratite odmah.
Pročitajte o 10-strukom povratku investicije sa Etarget oglasima koju je ove jeseni imao niški start-up Eduka Plus.
