“Dizajner je svako onako ko preduzima aktivnosti sa ciljem da postojeću situaciju promeni u željenu.
Intelektualna aktivnost koja proizvodi materijlna dobra nema drugačiji temelj od one koja prepisuje lekove za bolesnog čoveka ili one koja razvija novi plan prodaje za kompaniju ili nove zakone za državu.
Dizajn, tako tumačen, je suština svih profesionalnih treninga; to je glavna odlika koja čini razliku između profesije i nauke”
Herbert Simon, The Sciences of the Artificial, 1962
U Srbiji je ulaganje u oglašavanje tokom 2009. godine iznosilo 161 milion evra, od čega je lavovski deo otišao televizijama (oko 35 miliona RTS-u), a ostatak su podelili štampa, radio, outdoor oglašavanje i internet.
| Srbija – Troškovi oglašavanja | 161 mil. € | 100% |
| TV | 95 | 59,0 % |
| Štampa | 36 | 22,4 % |
| Spoljno oglašavanje | 20,5 | 12,7 % |
| Radio | 6,5 | 4,0 % |
| Internet | 2,5 | 1,6 |
Svega pola procenta BDP u Srbiji ulaže se u reklame. Poželjna ulaganja u reklamiranje iznose 1 % BDP, kažu evropski eskperti angažovani za studiju koja je uvod u reformu medijske scene Srbije. Što znači da u Srbiji treba u reklamu da se ulaže 2x više nego što se to sada čini. U čemu je stvar i gde odlazi srpski BDP?
Prema proceni Republičkog zavoda za statistiku zabeležen je rast BDP u saobraćaju, finansijskom posredovanju, poljoprivredi i sektoru države.
Poređenja radi, u Italiji je ukupno ulaganje u reklamiranje poraslo za 3.8% u prvih pet meseci 2010 (Dow Jones), dok su u Hrvatskoj investicije u oglašavanje na internetu porasle za 17 % (HURA), uprkos padu ulaganja u reklamiranje u svim ostalim medijima.
Baš kao i u Hrvatskoj, ukupna ulaganja u oglašavanje u Srbiji se smanjuju – srpski štampani mediji doživeli su pad prihoda od oglašavanja od 22% tokom 2009. godine (prosečni globalni pad oglašavanja u štampi je 7,2%), a reklamiranje na televiziji je palo za 16% (u poređenju sa svega 0,2% pada u svetu).
Ulaganje u internet oglašavanje, istina, raste, ali je neuporedivo sa susedima – sa 0,97 odsto u 2008. godini udeo online reklame porastao je na 1,6 odsto u 2009. godini.
Po svemu sudeći nedostatak čuvenog marketinškog pravila da treba da znate ko su vaši kupci i da je važno da reklama dopre do vaše (a ne tuđe) ciljne grupe, uslovilo je da se oglašivači okreću od štampanih medija.
Kako kaže Žozef Lončar za list Danas “Štampani mediji su donekle i sami doprineli padu oglašavanja jer oglašivači najčešće ne znaju kolike tiraže novine imaju i koja im je ciljna grupa, odnosno nemaju „deklaraciju“ svog proizvoda. Televizije, sa druge strane, naručuju podatke o gledanosti, što oglašivači umeju da poštuju “.
Ekonomske poteškoće zemlje u tranziciji, kasniji dolazak interneta i ukupna nepismenost građana Srbije čine da se televizija na ovim prostorima gleda skoro 2x više nego u Americi, odnosno za čevrtinu više nego u Evropi. Međutim ni kod televizija nije baš sve ružičasto.
“Svi pojedinci intervjuisani za potrebe ovog istraživanja ukazuju na postojanje prevelikog broja nacionalnih TV-kanala na ograničenom srpskom prostoru. Brojni ispitanici tvrde da se neki od kanala koriste za pranje novca ili manje transparentne ekonomske akcije.”
iz medijske studije evropskih eksperata (preuzmi studiju na srpskom jeziku: Ministarstvo kulture)
Evropski eskperti u navedenoj studiji tvrde da se na reklame na TV sve manje troši zbog uvođenja širokopojasnog interneta i povećanja opšteg broja korisnika interneta.
U pogledu očekivanja da ulaganja u internet reklamu budu veća, izgleda da je reč o suštinskom nerazumevanju internet marketinga: Etarget reklama je pristupačna – po ceni dela budžeta za reklamu na TV dobiju se vrlo konkretni i merljivi rezultati za oglašivače, i izbegavate mogućnost da prikazujete reklame onima koji tradicionalno tokom bloka reklama idu u WC.
“Rano lezi, rano ustani, radi k’o lud i reklamiraj se”
Ted Tarner
Da biste dosegnuli ljude kojima je reklama na TV preko glave, možete da spojite svoju TV reklamu sa internet reklamom. Pročitaj šta se dobija spajanjem TV i Etarget reklame.
Srednjoškolci nedeljno provedu oko 20 sati u onlajn komunikacijama, najviše na društvenim mrežama i u ćaskanju sa prijateljima i poznanicima., pokazuju najnoviji podaci Centra za proučavanje informacinonih tehnologija (Cepit) i BOŠ. Istraživanje je sprovedeno među 300 ispitanika iz cele Srbije koji duži niz godina internet koriste svakodnevno.
- 69 % više koristi internet nego što gleda televiziju
- 96.3% srednjoškolaca ima profil na Facebooku
- 33% ima između 500 i 1.000 prijatelja
Pre početka svake oglasne kampanje potrebno je definisati ciljne grupe. O tome kako definisati ciljnu grupu i uraditi profile kupaca može se naučiti na kursevima digitalnog marketinga, specijalističkim studijama i univerzitetima u Srbiji. Ciljno tržište, ciljna grupa ili engl. buyer persona je praktično osoba kojoj su vaše usluge potrebne. Proces identifikacije ciljne grupe se zove segmentacija tržišta i nakon što se ovo obavi moguće je bolje planirati kampanje i identifikovati i naciljati specifičnu grupu potrošač. Ciljanjem te specifične grupe umanjićete troškove za reklamu u medijima koji do njih ne dopiru, odnosno povećaćete efekte kampanje ako u svoj medija plan uvrstite i web odnosno najpopularniji alat za reklamiranje na internetu - ppc reklamu.
Segmentacija tržišta može se obaviti prema kvanitativnim i kvalitativnim parametrima.
Pri određivanju ciljne grupe treba razmotriti i životni stil, osobine ličnosti i interesovanja, ali i proceniti spremnost na kupovinu, frekvenciju kupovine i kupovne navike.
U skladu sa dobijenim podacima im se treba obratiti i prilagoditi sadržaj na sajtu i u tekstu oglasa – nije isto prodavati lojalnim kupcima prehrambeni proizvod široke potrošnje i prodavati novi softver namenjen isključivo knjgovođama.
Šta povezuje Al Gora, Bila Gejtsa, Sir Ričarda Bransona, Džejmija Olivera, Davida Byrna, Malkolma Gladvela i Izabel Aljende? Osim činjenice da su svi u nekom periodu života pili koktele na kalifornijskoj plaži? Stvarno? Kreativnost. Inspiracija. Tehnologija, zabava, dizajn. I želja da se promeni svet i da se u okviru TED-a uspostavi mreža pojedinaca koji imaju dobre ideje.
Sedi, opusti se i dozvoli da te inspirišu
TED konferencije ove godine postale su hit i u Evropi, i to u formi TEDx gde je x oznaka za lokalne samostalno organizovane konferencije uz čvrsta pravila TED licence. Nakon što se u SEE dogodio TEDx Zagreb, i sada dok se iščekuje prvi TEDx Beograd, autor ovog teksta imao je sreće da u poslednjem minutu nabavi kartu za TEDx Bratislava, lokalnu TED konferenciju koja se održala u Etargetovoj zgradi, u Heineken Tower Stage. Bio je to ugodan događaj koji inspiriše i pomera iz zone komfora u nešto drugo o čemu ni ne mislimo poput organske hrane, talenata romske dece ili učešća kompjutera u pedagogiji i stimulaciji za učenje, događaj premrežen čestim i dugim pauzama za networking ujedinjenih sa kolačima i kafom.
Ispostavilo se da ljudi zaista vole mogućnost da sednu i slušaju šta drugi imaju da kažu o stvarima koje su zaista bitne. To je renesansa znanja, istraživanja i otkrića i svi tipovi ljudi mogu da učestvuju na svoj način (Kris Anderson)
TEDx Bratislava posetilo je 300 ljudi sa ulaznicama i još 100 uključenih u organizaciju, predstavnika medija, volontera, govornika i sponzora. Video-stream koji je išao uživo preko weba je simultano ispratilo još 350 ljudi, a na dan održavanja FB stranica TEDx Bratislava dobila je još 400 članova.
Radovan Grežo iz TEDx tima kaže da je veoma zahvalan za ogromnu količinu veoma pozitvnog feedback-a koji su pružili učesnici, blogeri, medijski poslenici i drugi na FB stranici: “Naravno, uvek ima stvari koje smo mogli bolje da uradimo, ali svi smo bili veoma prijatno iznenađeni reakcijom ljudi na samom događaju što je veliki emotivni stimulus za narednu TEDxBratislava 2011. Privatno, za mojih 9+ godina provedenih u advertajzingu nikada se nisam osećao toliko dobro zbog nečega što sam uradio. Čak i kampanje koje su ljudi najviše voleli nikada nisu donele meni lično direktan feedback kao kada čitam postove na FB ili kada sam video kako se zabavljaju ljudi u subotu uveče”.
Budući da je Slovačka mala zemlja sa nevelikim kulturnim i intelektualnim životom u ovom trenutku, osetili smo da je bitno da se stavi akcenat na Slovake koji možda nisu toliko poznati (mediji ih ne portretišu), ali su uspeli da urade nešto izvanredno – želeli smo da inspirišemo ljude i izazovemo ih da budu najbolja verzija sebe bez obzira na to da li se bave kvantnom mehanikom, bio-farmama, oglašavanjem ili kineskom medicinom. To su oni koji se trude da budu najbolji, oni koji rade puno i koji uspevaju. I vi to možete. Možete da napravite pozitivne promene i ispunite svoje snove. To bi bila poruka našeg TEDx-a: budite otvorenog uma i radite mnogo, ima smisla živeti u maloj zemlji i to ne mora da bude ograničenje.
Radovan Grežo
Takeaway: o emocijama i neuromarketingu
Najčudnija stvar u vezi sa mozgom su paradoksi po kojima on funkcioniše. Svesno i nesvesno. Automatski, ali ne kao kompjuter, već po drugim pravilima ali svakako bez naše kontrole: svega 5 % informacija koje primamo mozak kategorizuje kao svesne. Šta možemo da uradimo po tom pitanju? Ništa, osim da prihvatimo činjenicu da mozak tako funckioniše. Odnosno, ako ste istraživač i možete da aplicirate svoja saznanja u marketingu, može da se dogodi da počnete da mozak posmatrate kao partnera, tj, kako je Miroslav Švec, jedan od govornika na TEDx Bratislava rekao “što više ulažemo u odnos sa mozgom, više ćemo dobiti od njega”. Amin!
Na proces donošenja odluka ipak se može uticati: “Primarna informacija je emocija. Svi mi činimo stvari koje su u vezi sa našim emocijama pa naknadno racionalizujemo. Pravilno postavljanje emocionalnog rama kod kupca je način da se utiče na odluke. Naš primer je dobryanjel.sk. Nekoliko godina lice ove dobrotvorne ustanove bila je devojčica po imenu Julija. Međutim doktori nisu uspeli da se izbore za njen život i ona je umrla od raka. Dobryanjel je organizacija koja je o tome progovorila u javnosti. Nakon reklame desilo se da se broj onih koji učestvuju samo jednom naglo poveća. Dakle video spot nagnao je ljude da jednom uplate. Eksperiment je pokazao da su ljubav i dodir prikazani u spotu bila ta dva bloka za izgradnju rama u kome će gledaoci doneti odluku o tome da uplate svoj dobrovoljni prilog. Za različite situacije potrebno je naći od kojih blokova je najbolje sastaviti reklamnu poruku. Ja i Martin Štulrajter smo entuzijasti koji se bave neuromarketingom i sva ta istraživanja nam govore nešto i o našim životima. A to je više od marketinga”, kaže Švec.
Još 3 dana do iFronta!
Jednodnevna konferencija održaće se u četvrtak, 10. juna u Bitef teatru. Teme su: web kao moćna marketinška i PR alatka i web kao nova biznis platforma.
iFRONT je idealna i jedinstvena prilika za business developere, investitore, investicione fondove, predstavnike Vlada zemalja u okruženju, bankare, mobilne operatere, IT stručnjake, internet provajdere, medijske kuće, marketinške stručnjake, PR agencije, web developere, web dizajnere, vizionare, da na jednom mestu razmene svoje ideje.
Neke od tema koje ćete čuti na iFRONT-u 2010:
• Koju strategiju razvoja marketinga i PR je Alex Sass predlagao i sprovodio za klijetne Nokia,
Lastminute.com, Microsoft, Levis.
• Koji software i alatke Nokia razvija za svoje korisnike
• Kako je Kristjan Mar Hauksson savetovao klijente Vodafone, Fujitsu, Hewlett Packard, Hitachi
da ostvare bolju online vidljivost
• Kada i kako se primenjuje online PR.
• Koji web projekti su Janu Kobleru kao predstavniku investicionog fonda bili interesantni i zašto?
• Kako predstaviti novi projekat?
• Kako pronaći sredstva za startup?
Vidimo se na iFront ;)
Šta mislite o tome da za svaki oglas koji kreirate postoje još dve verzije oglasa a da vas lično to ne košta vremena i truda? Etarget je uveo mogućnost da se od sada lako kreiraju i automatski smenjuju varijante oglasa a u cilju boljeg rezultata vaših kampanja. Na vama je da napišete varijante, Etarget je tu da testira, prikaže rezultate i podrži najbolju verziju vašeg oglasa.
Ova nova mogućnost da testirate različite verzije oglasa zove se rotacija.
Od sada možete da napišete tri atraktivna oglasa koje sistem Etarget naizmenično rotira (smenjuje) i vrednuje onaj sa najvećom efikasnošću Oglas koji pokaže najbolji rezultat imaće prednost kod prikazivanja (a ukoliko želite da se sve vaše verzije oglasa prikazuju podjednako, to je moguće podesiti manuelno).
| Verujem da će na prelasku u 22. vek protekla decenija izgledati kao “prvobitna akumulacija interneta”. Tih 10 godina koje su iza nas su revolucionarne, nešto staro je završilo, nešto novo je počelo, i svi smo osetili te turbulencije. Mnogo toga novog se dogodilo u IKT, desila se velika promena u marketingu (sada sve češće pitaju za rezultat i povratak investicije), na oglašavanje se konačno gleda kao na ulaganje, naročito na webu – množina ljudi koja tamo svakodnevno obitava preokrenula je kompas svetske ekonomije ka webu. Svetska ekonomska kriza i njen “rep” koji je ove godine dokačio i nas učinio je da firme postanu agilnije, mobilnije, da traže nove načine za zaradu i promociju. I to je divno: nikada, nikada ne smemo prestati da postavljamo pitanja može li nešto brže, bolje i efikasnije da se uradi. Komunikacija usled sveopšte povezanosti je drugačija, ovo je jedan transparentniji i, dozvolite da primetim, kudikamo pitomiji svet. |
| 2. Kako vidite ulogu države i na koji način bi u budućem periodu mogla da doprinese daljem razvoju Internet tržišta i usluga? |
| To bi trebalo pitati državu. Skorašnji izveštaj državnog revizora pokazao je da država Srbija i dalje nema uvid ni u prihode ni u rashode, niti u svoje rođene dugove. Skandal sa srpskim enciklopedistima koji su dosad uzeli million evra za posao koji “samo što nije” završen takođe govori dosta. Neću reći ništa novo: država treba da se preformatira i da konačno počne odgovorno da upravlja svojim projektima. Da li to znači da će zaposliti 10.000 projekt menadžera? Što se mene lično tiče ne bih imala ništa protiv. Dok se ne dogodi taj suštinski preokret u razmišljanju i delanju, preovlađivaće stari nekompetitivni koncepti. Pravo pitanje u ovom trenutku bilo bi: kako ove suštinske promene napraviti nežno i bez mnogo buke. Ljudi su srž svakog posla. |
| 3. Evidentno je da poslovni sektor zaostaje u primeni Interneta i web alatki koje mogu u značajnoj meri da povećaju produktivnost poslovanja. Po vašem mišljenju, koji su razlozi i i na koji način pomoći firmama u Srbiji da iskoriste potencijale Interneta? |
| Ne bih ulazila u razloge zašto kasnimo, evidentno je da osećamo rezultate prethodnih (ne)aktivnosti. Ono što je urgentno u ovom trenutku je podstaknuti preduzeća koja već imaju web sajt da iskoriste njegov pun potencijal. Takvih preduzeća je oko 60% prema podacima RNIDS. Web sajt mnogima služi da se kače godišnji izveštaji, što nalaže APR, I ništa drugo. Time što se nisu aktivirali na webu propuštaju šansu, a to košta – propuštena prilika za zaradu i razvoj posla košta, zbog toga se u svetu dešavaju smene na vrhu korporacija, ljudi dobijaju otkaze. Biti proaktivan i ići u susret promena (a ne pružati im besmislen otpor) je uslov za opstanak na tržištu, i to je ono što mora da bude lična, intimna odluka svakoga od nas pojedinačno. To je ono što menja DNK. Kako to uraditi? Angažovati ljude i na emocionalnom nivou. Niko nije blesav da unapred odbaci dobre stvari koje mogu da se dese. Svi u marketingu bi trebalo ovo da imaju na umu – novac je (samo) posledica rada, i niko ne sprečava agencije da rade u korist svojih klijenata. Ovo je prinicp koje tržište bez pogovora nagrađuje – tako funkcioniše društvo, tako se okreće svet – na kompetencijama i dobroj volji da se kreira nešto bolje nego što je prethodno bilo. Talentovani vladaju, ne lenji. |
| 4. Internet oglašavanje i očekivani prihod od njega najčešći su razlozi pokretanja, ali i propadanja velikog broja internet projekata u Srbiji. Kako biste ocenili tržište internet advertajzinga u Srbiji? Broj internet oglašivačkih mreža postaje značajan, ali čini se da su prihodi od prodaje oglasnog prostora na sajtovima i dalje veoma niski? |
| U slučaju pokretanja projekata isključivo sa ciljem da se što pre namakne prihod od oglašavanja glavna premisa je pogrešna: sadržaj je ono što je važno, to privlači (ili odbija) posetioce na webu, to je ono što čini da se vraćaju. Onaj ko sledi tu taktiku, ko ima plan i ima viziju šta želi da postigne neće imati problema sa prihodima od oglašavanja – kreiraće sadržaj koji je ‘compelling’ i imaće strpljenja da sačeka investicioni luk i kada je reč o monetizaciji medijskog prostora. Novi projekti sračunati isključivo na zaradu preko noći ne mogu da uspeju ni u offline svetu dugoročno, pa zašto bi na webu to moglo. Dakle reč je o nerealnim očekivanjima. Preduzetništvo bi trebalo da se uči u školama, da bude deo programa – to je način razmišljanja. Upotrebiću agrarnu metaforu: onaj ko očekuje da preko noći uzbere plodove onoga što je juče posadio, nije svestan procesa i nege koju odgajanje zahteva. Branje zlatnih jabuka preko noći može samo u bajkama (a i tada se obavezno nešto loše dogodi i iskomplikuje, npr. neko vam otme ženu u međuvremenu). |
| 5. Iako smo u jeku ekonomske krize, ovu godinu najviše je obeležio značajan rast broja internet prodavnica. Koliko ćemo još čekati da prodaja i kupovina na Internetu postanu uobičajena aktivnost u Srbiji? Šta očekivati u narednom periodu? |
| Niko se od čekanja nije ‘leba najeo. eShopovi niču kao pečurke posle kiše, ja skoro svakoga dana otkrijem po neki novi eShop, bilo da je reč o uslugama, proizvodima, softveru… Sasvim je sigurno da možemo da očekujemo bum eShopova, a ta revolucija u prodaji je bliže nego što mislite… |
| 6. Kako neki stručnjaci smatraju, kod naših zapadnih suseda desio se “slučaj Severina” kao nešto što je na svojstven način promovisalo Internet, dok se u Srbiji “desio Fejsbuk”. Pretpostavlja se da čak 1,2 miliona stanovnika Srbije aktivno koristi ovu društvenu mrežu – da li su internet društvene mreže, blogovi, mikro-blogovi i video-blogovi budućnost internet komunikacija? |
| Komunicira se sadržajem u najrazličitijim formatima, nije neophodno baš uvek biti ličan i blogerski usmeren, važno je dopreti do što više ljudi. Različiti sadržaji na webu definitivno imaju ogromnu ulogu u internet ekonomiji, oni su mamac za kupovinu proizvoda, za angažovanje agencije ili konsultanta, oni su taj moćan detalj koji se može promovisati i pojačati prisustvo brenda na webu. To ne mora da bude blog, može bilo kakav sadržaj kreiran u promotivne svrhe. Dakle na content marketing biće dodato još content marketinga. Blog ima tu svoje mesto, on je jedan od alata internet marketinga, ali trend je širi i u svetu se sve više govori o marketinškim komunikacijama, a ne o tehničkim detaljima i platformama. Na sceni su hibridi – PR i marketing kakav smo do sada znali je mrtav ili u odumiranju, i blog takvim ljudima donosi prednost. Mnogi nažalost ne umeju da iskoriste blog kako treba, a nije redak slučaj da blogovanjem zapravo pucaju sebi u noge: ako si netalentovan ili loš, nije dobro da to baš svi saznaju, zar ne? |
| 7. Najčešće aktivnosti prosečnog stanovnika Srbije na Internetu su korišćenje Fejsbuka, slanje elektronske pošte i “arčenje Jutjuba”. Komentar? |
| Važno je da se ljudi osećaju prirodno i opušteno na webu, društvene mreže su mnogima “druga kuća”, i to je super da se sažive sa tehnologijama i osete ih kao svoje, a ne kao nešto nepoznato što im se nameće. A savim sigurno će doći vreme kada će isti ti ljudi ostavljati user reviews i kada će pokušati da doprinesu korisnim informacijama u različitim sistemima. Inače, istraživanja pokazuju da se na internetu itekako upoređuju cene, traži obrazovanje, kupuju automobili, pretražuju informacije vezane za zdravlje. Sve to ima potencijal za marketing i kroz deljenje na društvenim mrežama. |
| 8. Rupert Mardok – da ili ne? (besplatan sadržaj na Internetu – da ili ne?) i vaše mišljenje u vezi toga. |
| Uvek za besplatan sadržaj! Previše je ukorenjena navika da se na webu zaista mnogo toga dobija besplatno, i teško će se paywall postaviti u sam taj sadržaj koji je do juče bio besplatan. Ali nije nemoguće da se za premium membership dodaju neke druge usluge koje su, naravno, ljudi zaista spremni da plate. |
| 9. Vaše mišljenje i očekivanja za budućnost u vezi razvoja internet usluga i tržišta (poželjno na globalnom nivou + Srbija) |
| Očekujem da Srbija stigne svet relativno brzo. Sve se više prepreka uklanja, mnoge su nestale. U US se sadržajem ne smatra samo tekst, ljudi veoma obraćaju pažnju na druge forme, video. različite vrste podcasta, webinara, konverzacija u mrežama… Razumevanje dinamike prostora po kome se krećemo i u kome već uveliko živimo je ključno. I ključna je akcija koja iz toga sledi. |
Pitaju li vaši klijenti za ROI? Ako (možda) još ne pitaju, vreme je da im vi objasnite: medija planeri koji koriste PPC reklamu imaju u rukama alat da prikažu kako se ciljana reklama isplati, i koliko. Pokažite da radite u najboljem interesu svojih klijenata.
Marketing je ulaganje, a ne trošak.
Za razliku od dosadašnje prakse medija planiranja kada je bilo potrebno uraditi istraživanje na terenu, potom kreativni deo a zakup medijskog prostora, prosleđivanje oglasa i dispozicija emitovanja bio tek poslednja faza, sada stvari idu malo brže i mnoooogo lakše.
Prvo: ne morate da mislite o medijskom prostoru, broju čitalaca i rejtingu sajtova. Pokretanjem kampanje pomoću Etargeta vaša marketinška poruka postaje vidiljiva svima koji su na webu.
Dovoljno je da deo budžeta namenite PPC reklami: izbor medija na webu i distribuciju prepustite nama. Vaše je da napravite sponu između sadržaja na sajtu klijenta kojeg zastupate, a naše je da vas poštedimo iscrpne analize i segmentacije – svi koji su na webu videće vaš oglas. Ne morate da objašnajvate izbor medija, ne morate da se bavite rejtingom i gledanošću. Etarget reklama dopire do svih koji izađu na internet.
Drugo: na vašem umeću je da im sročite neodoljivu ponudu i navedete tekstom oglasa da kliknu na njega. A kada dođu, da urade ono što ste predložili vašem klijentu (povećanje prodaje, rebrending, brending, customer enagement…).
Sadržajem se obraćate populaciji na webu. Etarget nalazi vaše ciljne grupe za vas – vi samo treba da znate kome se obraćate i u skladu s tim napravite tekst oglasa (ad copy). Za svaku ciljnu grupu po jedan ili više – Etarget nema ograničenja u pogledu broja oglasa. Cilj ćete postići: što više posetilaca na sajtu.
Treće: varijantama oglasa uvećavate mogućnosti za uspeh kampanje, a rezultati su merljivi – u svakom momentu možete pristupiti podacima vezanim za vašu kampanju logovanjem u svoj nalog na Etargetu i tamo ćete videti kakav je CTR (odnos klikova i prikazivanja oglasa), koliko posetilaca imate, koje ključne reči su najuspešnije. Po potrebi možete menjati tekst oglasa i ključne reči i time podešavati tok kampanje u realnom vremenu.
Medija plan koji u sebi sadrži promociju na webu i PPC reklamu je plan sa najjačim argumentom ikada: 2 miliona građana Srbije koji su svakodnevno online je neoboriva činjenica.
Etarget reklama je podrška bilbord, tv i print kampanjama . Podupreti poruku prisustvom na webu nema cenu. U stvari, da budemo iskreni, u Etargetu ima – cena ide od svega nekoliko dinara po kliku koji napravi pripadnik ciljne grupe kojoj ste se obratili.
Ne morate da znate gde se vaš kupac tačno nalazi – Etarget reklama prisutna je na 270 najposećenijih srpskih sajtova. Ovo vas štedi glavobolje oko zakupa medijskog prostora – vaše je da kreirate kampanju a naše da je distribuiramo kroz mrežu partnerskih portala. Odmah nakon što uplatite budžet vaš oglas počinje da se prikazuje na webu. Registracija je besplatna. Možete probati odmah da kreirate oglas, logujte se na www.etarget.rs
Dakle, prvi korak treba da je kreiranje oglasa. Etarget omogućava pristup ciljnoj grupi na webu i sada možete efikasno i lako da im se obratite odmah.
Pročitajte o 10-strukom povratku investicije sa Etarget oglasima koju je ove jeseni imao niški start-up Eduka Plus.
Marketing, naročito ovaj na webu, content marketing, ne znači biti mirođija u baš svakoj čorbi. Ovo je svet u kome se vodi neprekidna borba za kvalitet, i ko ga poseduje ne sme da ga skriva (nije ovo rekao Alan Ford).
Kvanitet, broj kupaca ili broj sledbenika (followera) na društvenim mrežama nije dovoljan. Potrebno je, u svetu preplavljenom različitim izborima između istog i sličnog, biti hrabar, drugačiji, zasijati svojim brendom. To kakav sadržaj kreirate (i reklamirate) privući će one ciljne grupe koje vama trebaju, one ljude koji osećaju potrebu i/ili želju da poseduju to što vi imate i nudite.
Natrag na zdrav razum: da li se vi zamarate onima koji vam nisu i nikada neće biti verni i zadovoljni klijenti? Drugim rečima, da li ste spremniji da ‘krstite vukove’ ili ćete se radije posvetiti onima koji bi zaista mogli da vam postanu klijenti? Odgovor na ovo pitanje govori kakav ste marketingaš i kako upravljate vremenom i resursima.
Postojeći su važni kao i potencijalni, i ne bi trebalo nikoga ignorisati. Ali ipak mora da se napravi neka razlika. Peter Fisk, vodeći svetski predavač i marketingaš, nudi recept za uštedu vremena, novca i nerava -probajte da prilikom komunikacije otkrijete s kim imate posla, sa anđelom ili demonom. U skladu s tim trošite i svoje resurse.
Anđeli su vaši najbolji postojeći i potencijalni kupci. To su oni koji su vašem brendu naklonjeni, vaši su pozitivni advokati, poseduju kapacitet za lojalnost, koštaju vas manje a troše više.
Demone ćete prepoznati po tome što su potpuna suprotnost: puno vas košta da ih privedete kupovini (konverziiji), malo novca ostavljaju kod vas, vrlo su brend-promiskuitetni, negativni su advokati i važno je da prepoznate da je njihov značaj ograničen.
Većina ljudi nalaziće se negde između ova dva stanja, ponekad će i osicilirati.
Uloga marketinga je da:
Pitaćemo vas sada, dok je još jesen: koja je vaša marketinška strategija za 2010. Imate li viziju? Da li znate koji su praktični koraci za početak? Šta morate da promenite? Kako ćete navesti kupce da se promene? Ili svoje zaposlene, kako da naprave promenu?
U 2010:
Manje je više.
Razmislite koje ćete kupce smesta prestati da opslužujete.
Pomozite kupcima da urade VIŠE sa vašim proizvodom i da ga BOLJE iskoriste.
Radite manje a važnijih stvari.
Bez obzira da li ste sledbenik “nove religije” uključivanja u društvene medije ili niste, vreme je da ustanete i zaplešete u ritmu valova koji dolaze od miliona korisnika širom regiona jugoistočne Evrope. Vaš biznis može imati nešto od toga a vi ćete se sigurno zabaviti na konferenciji posvećenoj đuskanju po notama društvenih medija.
Konferencija Web::strategija 6 zakazana je za 19. novembar u Zagrebu u Hypo EXPO XXI centru.
Šta vas čeka u Zagrebu: obuka za Social Media Optimization, pregled društvenih online trendova u marketingu, te ugodno druženje sa iskusnim predavačima uz dodatne korisne SMO savjete.
Ono što naučite moći ćete nakon Web::Strategije primjeniti u svojoj marketinškoj kampanji kroz društvene medije, poboljšati ju tj. optimizirati, a sve kako bi bi polučila što bolji efekt kroz društvene medije, te u konačnici osnažila prodaju.
Etarget sa Web::Strategija06 ovoga put daruje free ulaz, a na konferenciju se možete prijaviti već danas.
Kažite nam iskreno šta je web promenio u VAŠEM životu. Najzanimljiviji odgovori će biti nagrađeni te ne zaboravite ostaviti email koji proveravate često u komentaru ispod ovog članka.
Srećno!
Jelena Jovanović je menadžer za marketing i komunikacije u 
