| Verujem da će na prelasku u 22. vek protekla decenija izgledati kao “prvobitna akumulacija interneta”. Tih 10 godina koje su iza nas su revolucionarne, nešto staro je završilo, nešto novo je počelo, i svi smo osetili te turbulencije. Mnogo toga novog se dogodilo u IKT, desila se velika promena u marketingu (sada sve češće pitaju za rezultat i povratak investicije), na oglašavanje se konačno gleda kao na ulaganje, naročito na webu – množina ljudi koja tamo svakodnevno obitava preokrenula je kompas svetske ekonomije ka webu. Svetska ekonomska kriza i njen “rep” koji je ove godine dokačio i nas učinio je da firme postanu agilnije, mobilnije, da traže nove načine za zaradu i promociju. I to je divno: nikada, nikada ne smemo prestati da postavljamo pitanja može li nešto brže, bolje i efikasnije da se uradi. Komunikacija usled sveopšte povezanosti je drugačija, ovo je jedan transparentniji i, dozvolite da primetim, kudikamo pitomiji svet. |
| 2. Kako vidite ulogu države i na koji način bi u budućem periodu mogla da doprinese daljem razvoju Internet tržišta i usluga? |
| To bi trebalo pitati državu. Skorašnji izveštaj državnog revizora pokazao je da država Srbija i dalje nema uvid ni u prihode ni u rashode, niti u svoje rođene dugove. Skandal sa srpskim enciklopedistima koji su dosad uzeli million evra za posao koji “samo što nije” završen takođe govori dosta. Neću reći ništa novo: država treba da se preformatira i da konačno počne odgovorno da upravlja svojim projektima. Da li to znači da će zaposliti 10.000 projekt menadžera? Što se mene lično tiče ne bih imala ništa protiv. Dok se ne dogodi taj suštinski preokret u razmišljanju i delanju, preovlađivaće stari nekompetitivni koncepti. Pravo pitanje u ovom trenutku bilo bi: kako ove suštinske promene napraviti nežno i bez mnogo buke. Ljudi su srž svakog posla. |
| 3. Evidentno je da poslovni sektor zaostaje u primeni Interneta i web alatki koje mogu u značajnoj meri da povećaju produktivnost poslovanja. Po vašem mišljenju, koji su razlozi i i na koji način pomoći firmama u Srbiji da iskoriste potencijale Interneta? |
| Ne bih ulazila u razloge zašto kasnimo, evidentno je da osećamo rezultate prethodnih (ne)aktivnosti. Ono što je urgentno u ovom trenutku je podstaknuti preduzeća koja već imaju web sajt da iskoriste njegov pun potencijal. Takvih preduzeća je oko 60% prema podacima RNIDS. Web sajt mnogima služi da se kače godišnji izveštaji, što nalaže APR, I ništa drugo. Time što se nisu aktivirali na webu propuštaju šansu, a to košta – propuštena prilika za zaradu i razvoj posla košta, zbog toga se u svetu dešavaju smene na vrhu korporacija, ljudi dobijaju otkaze. Biti proaktivan i ići u susret promena (a ne pružati im besmislen otpor) je uslov za opstanak na tržištu, i to je ono što mora da bude lična, intimna odluka svakoga od nas pojedinačno. To je ono što menja DNK. Kako to uraditi? Angažovati ljude i na emocionalnom nivou. Niko nije blesav da unapred odbaci dobre stvari koje mogu da se dese. Svi u marketingu bi trebalo ovo da imaju na umu – novac je (samo) posledica rada, i niko ne sprečava agencije da rade u korist svojih klijenata. Ovo je prinicp koje tržište bez pogovora nagrađuje – tako funkcioniše društvo, tako se okreće svet – na kompetencijama i dobroj volji da se kreira nešto bolje nego što je prethodno bilo. Talentovani vladaju, ne lenji. |
| 4. Internet oglašavanje i očekivani prihod od njega najčešći su razlozi pokretanja, ali i propadanja velikog broja internet projekata u Srbiji. Kako biste ocenili tržište internet advertajzinga u Srbiji? Broj internet oglašivačkih mreža postaje značajan, ali čini se da su prihodi od prodaje oglasnog prostora na sajtovima i dalje veoma niski? |
| U slučaju pokretanja projekata isključivo sa ciljem da se što pre namakne prihod od oglašavanja glavna premisa je pogrešna: sadržaj je ono što je važno, to privlači (ili odbija) posetioce na webu, to je ono što čini da se vraćaju. Onaj ko sledi tu taktiku, ko ima plan i ima viziju šta želi da postigne neće imati problema sa prihodima od oglašavanja – kreiraće sadržaj koji je ‘compelling’ i imaće strpljenja da sačeka investicioni luk i kada je reč o monetizaciji medijskog prostora. Novi projekti sračunati isključivo na zaradu preko noći ne mogu da uspeju ni u offline svetu dugoročno, pa zašto bi na webu to moglo. Dakle reč je o nerealnim očekivanjima. Preduzetništvo bi trebalo da se uči u školama, da bude deo programa – to je način razmišljanja. Upotrebiću agrarnu metaforu: onaj ko očekuje da preko noći uzbere plodove onoga što je juče posadio, nije svestan procesa i nege koju odgajanje zahteva. Branje zlatnih jabuka preko noći može samo u bajkama (a i tada se obavezno nešto loše dogodi i iskomplikuje, npr. neko vam otme ženu u međuvremenu). |
| 5. Iako smo u jeku ekonomske krize, ovu godinu najviše je obeležio značajan rast broja internet prodavnica. Koliko ćemo još čekati da prodaja i kupovina na Internetu postanu uobičajena aktivnost u Srbiji? Šta očekivati u narednom periodu? |
| Niko se od čekanja nije ‘leba najeo. eShopovi niču kao pečurke posle kiše, ja skoro svakoga dana otkrijem po neki novi eShop, bilo da je reč o uslugama, proizvodima, softveru… Sasvim je sigurno da možemo da očekujemo bum eShopova, a ta revolucija u prodaji je bliže nego što mislite… |
| 6. Kako neki stručnjaci smatraju, kod naših zapadnih suseda desio se “slučaj Severina” kao nešto što je na svojstven način promovisalo Internet, dok se u Srbiji “desio Fejsbuk”. Pretpostavlja se da čak 1,2 miliona stanovnika Srbije aktivno koristi ovu društvenu mrežu – da li su internet društvene mreže, blogovi, mikro-blogovi i video-blogovi budućnost internet komunikacija? |
| Komunicira se sadržajem u najrazličitijim formatima, nije neophodno baš uvek biti ličan i blogerski usmeren, važno je dopreti do što više ljudi. Različiti sadržaji na webu definitivno imaju ogromnu ulogu u internet ekonomiji, oni su mamac za kupovinu proizvoda, za angažovanje agencije ili konsultanta, oni su taj moćan detalj koji se može promovisati i pojačati prisustvo brenda na webu. To ne mora da bude blog, može bilo kakav sadržaj kreiran u promotivne svrhe. Dakle na content marketing biće dodato još content marketinga. Blog ima tu svoje mesto, on je jedan od alata internet marketinga, ali trend je širi i u svetu se sve više govori o marketinškim komunikacijama, a ne o tehničkim detaljima i platformama. Na sceni su hibridi – PR i marketing kakav smo do sada znali je mrtav ili u odumiranju, i blog takvim ljudima donosi prednost. Mnogi nažalost ne umeju da iskoriste blog kako treba, a nije redak slučaj da blogovanjem zapravo pucaju sebi u noge: ako si netalentovan ili loš, nije dobro da to baš svi saznaju, zar ne? |
| 7. Najčešće aktivnosti prosečnog stanovnika Srbije na Internetu su korišćenje Fejsbuka, slanje elektronske pošte i “arčenje Jutjuba”. Komentar? |
| Važno je da se ljudi osećaju prirodno i opušteno na webu, društvene mreže su mnogima “druga kuća”, i to je super da se sažive sa tehnologijama i osete ih kao svoje, a ne kao nešto nepoznato što im se nameće. A savim sigurno će doći vreme kada će isti ti ljudi ostavljati user reviews i kada će pokušati da doprinesu korisnim informacijama u različitim sistemima. Inače, istraživanja pokazuju da se na internetu itekako upoređuju cene, traži obrazovanje, kupuju automobili, pretražuju informacije vezane za zdravlje. Sve to ima potencijal za marketing i kroz deljenje na društvenim mrežama. |
| 8. Rupert Mardok – da ili ne? (besplatan sadržaj na Internetu – da ili ne?) i vaše mišljenje u vezi toga. |
| Uvek za besplatan sadržaj! Previše je ukorenjena navika da se na webu zaista mnogo toga dobija besplatno, i teško će se paywall postaviti u sam taj sadržaj koji je do juče bio besplatan. Ali nije nemoguće da se za premium membership dodaju neke druge usluge koje su, naravno, ljudi zaista spremni da plate. |
| 9. Vaše mišljenje i očekivanja za budućnost u vezi razvoja internet usluga i tržišta (poželjno na globalnom nivou + Srbija) |
| Očekujem da Srbija stigne svet relativno brzo. Sve se više prepreka uklanja, mnoge su nestale. U US se sadržajem ne smatra samo tekst, ljudi veoma obraćaju pažnju na druge forme, video. različite vrste podcasta, webinara, konverzacija u mrežama… Razumevanje dinamike prostora po kome se krećemo i u kome već uveliko živimo je ključno. I ključna je akcija koja iz toga sledi. |
Tags ‘marketing’
Web Specijal: propuštena prilika košta
24. December 2009
Jelena Jovanović je menadžer za marketing i komunikacije u Šta će raditi medija planeri u 2010
15. December 2009
Pitaju li vaši klijenti za ROI? Ako (možda) još ne pitaju, vreme je da im vi objasnite: medija planeri koji koriste PPC reklamu imaju u rukama alat da prikažu kako se ciljana reklama isplati, i koliko. Pokažite da radite u najboljem interesu svojih klijenata.
Marketing je ulaganje, a ne trošak.
Za razliku od dosadašnje prakse medija planiranja kada je bilo potrebno uraditi istraživanje na terenu, potom kreativni deo a zakup medijskog prostora, prosleđivanje oglasa i dispozicija emitovanja bio tek poslednja faza, sada stvari idu malo brže i mnoooogo lakše.
Prvo: ne morate da mislite o medijskom prostoru, broju čitalaca i rejtingu sajtova. Pokretanjem kampanje pomoću Etargeta vaša marketinška poruka postaje vidiljiva svima koji su na webu.
Dovoljno je da deo budžeta namenite PPC reklami: izbor medija na webu i distribuciju prepustite nama. Vaše je da napravite sponu između sadržaja na sajtu klijenta kojeg zastupate, a naše je da vas poštedimo iscrpne analize i segmentacije – svi koji su na webu videće vaš oglas. Ne morate da objašnajvate izbor medija, ne morate da se bavite rejtingom i gledanošću. Etarget reklama dopire do svih koji izađu na internet.
Drugo: na vašem umeću je da im sročite neodoljivu ponudu i navedete tekstom oglasa da kliknu na njega. A kada dođu, da urade ono što ste predložili vašem klijentu (povećanje prodaje, rebrending, brending, customer enagement…).
Sadržajem se obraćate populaciji na webu. Etarget nalazi vaše ciljne grupe za vas – vi samo treba da znate kome se obraćate i u skladu s tim napravite tekst oglasa (ad copy). Za svaku ciljnu grupu po jedan ili više – Etarget nema ograničenja u pogledu broja oglasa. Cilj ćete postići: što više posetilaca na sajtu.
Treće: varijantama oglasa uvećavate mogućnosti za uspeh kampanje, a rezultati su merljivi – u svakom momentu možete pristupiti podacima vezanim za vašu kampanju logovanjem u svoj nalog na Etargetu i tamo ćete videti kakav je CTR (odnos klikova i prikazivanja oglasa), koliko posetilaca imate, koje ključne reči su najuspešnije. Po potrebi možete menjati tekst oglasa i ključne reči i time podešavati tok kampanje u realnom vremenu.
Medija plan koji u sebi sadrži promociju na webu i PPC reklamu je plan sa najjačim argumentom ikada: 2 miliona građana Srbije koji su svakodnevno online je neoboriva činjenica.
Etarget reklama je podrška bilbord, tv i print kampanjama . Podupreti poruku prisustvom na webu nema cenu. U stvari, da budemo iskreni, u Etargetu ima – cena ide od svega nekoliko dinara po kliku koji napravi pripadnik ciljne grupe kojoj ste se obratili.
Ne morate da znate gde se vaš kupac tačno nalazi – Etarget reklama prisutna je na 270 najposećenijih srpskih sajtova. Ovo vas štedi glavobolje oko zakupa medijskog prostora – vaše je da kreirate kampanju a naše da je distribuiramo kroz mrežu partnerskih portala. Odmah nakon što uplatite budžet vaš oglas počinje da se prikazuje na webu. Registracija je besplatna. Možete probati odmah da kreirate oglas, logujte se na www.etarget.rs
Dakle, prvi korak treba da je kreiranje oglasa. Etarget omogućava pristup ciljnoj grupi na webu i sada možete efikasno i lako da im se obratite odmah.
Pročitajte o 10-strukom povratku investicije sa Etarget oglasima koju je ove jeseni imao niški start-up Eduka Plus.
Marketing strategije: anđeli & demoni
16. November 2009Marketing, naročito ovaj na webu, content marketing, ne znači biti mirođija u baš svakoj čorbi. Ovo je svet u kome se vodi neprekidna borba za kvalitet, i ko ga poseduje ne sme da ga skriva (nije ovo rekao Alan Ford).
Kvanitet, broj kupaca ili broj sledbenika (followera) na društvenim mrežama nije dovoljan. Potrebno je, u svetu preplavljenom različitim izborima između istog i sličnog, biti hrabar, drugačiji, zasijati svojim brendom. To kakav sadržaj kreirate (i reklamirate) privući će one ciljne grupe koje vama trebaju, one ljude koji osećaju potrebu i/ili želju da poseduju to što vi imate i nudite.
Natrag na zdrav razum: da li se vi zamarate onima koji vam nisu i nikada neće biti verni i zadovoljni klijenti? Drugim rečima, da li ste spremniji da ‘krstite vukove’ ili ćete se radije posvetiti onima koji bi zaista mogli da vam postanu klijenti? Odgovor na ovo pitanje govori kakav ste marketingaš i kako upravljate vremenom i resursima.
Šta je važno u pristupu kupcima
Postojeći su važni kao i potencijalni, i ne bi trebalo nikoga ignorisati. Ali ipak mora da se napravi neka razlika. Peter Fisk, vodeći svetski predavač i marketingaš, nudi recept za uštedu vremena, novca i nerava -probajte da prilikom komunikacije otkrijete s kim imate posla, sa anđelom ili demonom. U skladu s tim trošite i svoje resurse.
Anđeli su vaši najbolji postojeći i potencijalni kupci. To su oni koji su vašem brendu naklonjeni, vaši su pozitivni advokati, poseduju kapacitet za lojalnost, koštaju vas manje a troše više.
Demone ćete prepoznati po tome što su potpuna suprotnost: puno vas košta da ih privedete kupovini (konverziiji), malo novca ostavljaju kod vas, vrlo su brend-promiskuitetni, negativni su advokati i važno je da prepoznate da je njihov značaj ograničen.
Većina ljudi nalaziće se negde između ova dva stanja, ponekad će i osicilirati.
Uloga marketinga je da:
- objasni benefite (content marketing)
- prikaže ih u različitim kontekstima (prilagođeno ciljnim grupama)
- zna ko su vaši kupci (da savlada veštinu slušanja i društvene medije)
Vaša strategija za 2010
Pitaćemo vas sada, dok je još jesen: koja je vaša marketinška strategija za 2010. Imate li viziju? Da li znate koji su praktični koraci za početak? Šta morate da promenite? Kako ćete navesti kupce da se promene? Ili svoje zaposlene, kako da naprave promenu?
U 2010:
Manje je više.
Razmislite koje ćete kupce smesta prestati da opslužujete.
Pomozite kupcima da urade VIŠE sa vašim proizvodom i da ga BOLJE iskoriste.
Radite manje a važnijih stvari.
Etarget vas vodi na Web::Strategija 6
12. November 2009Bez obzira da li ste sledbenik “nove religije” uključivanja u društvene medije ili niste, vreme je da ustanete i zaplešete u ritmu valova koji dolaze od miliona korisnika širom regiona jugoistočne Evrope. Vaš biznis može imati nešto od toga a vi ćete se sigurno zabaviti na konferenciji posvećenoj đuskanju po notama društvenih medija.
Konferencija Web::strategija 6 zakazana je za 19. novembar u Zagrebu u Hypo EXPO XXI centru.
Šta vas čeka u Zagrebu: obuka za Social Media Optimization, pregled društvenih online trendova u marketingu, te ugodno druženje sa iskusnim predavačima uz dodatne korisne SMO savjete.
Ono što naučite moći ćete nakon Web::Strategije primjeniti u svojoj marketinškoj kampanji kroz društvene medije, poboljšati ju tj. optimizirati, a sve kako bi bi polučila što bolji efekt kroz društvene medije, te u konačnici osnažila prodaju.
Etarget sa Web::Strategija06 ovoga put daruje free ulaz, a na konferenciju se možete prijaviti već danas.
Kažite nam iskreno šta je web promenio u VAŠEM životu. Najzanimljiviji odgovori će biti nagrađeni te ne zaboravite ostaviti email koji proveravate često u komentaru ispod ovog članka.
Srećno!
Iskustvo Etarget klijenta: 10 x veći ROI
22. October 2009Nemoguće je naučiti plivati bez da se skoči u vodu, i to važi i za oblast poslovanja – metode koje niste isprobali i uveravanja da je Etarget reklama efikasna i da povećava povratak investicije (ROI) ostaju samo priče dok sami ne probamo i ne osetimo na svojoj koži koju tačno vrednost i kakvu uštedu donosi reklamiranje putem Etargeta.
Zato smo ovoga puta rešili da prenesemo iskustvo sa Etarget reklamom koje nam je ljubazno ustupio jedan od klijenata. Pred vama je studija slučaja EdukaPlus iz Niša. Ova firma bavi se neformalnim obrazovanjem pružajući obuke i treninge iz oblasti poslovnih veština, od obuka za preduzetništvo i knjigovodstvenih obuka do upravljanja projektima i softverskih obuka.
Šta su uradili u EdukaPlus?
Uspeli su da preko sajta dobiju nove polaznike seminara. Tokom tri nedelje reklamiranja na Etargetu registrovano je 10 novih polaznika, a cena obuke bila je 18.000 dinara.
Suma uložena u PPC reklamu isplatila se – desetostruko. Investicija u Etarget reklamu iznosila je 10.193 dinara. Generisano je 110.000 dinara neto prihoda (sada bi neko rekao da su pogrešili jer nisu uložili više :)
Na seminaru je od okupljenih ljudi skoro polovina bila “inficirana” Etarget oglasom: 40 % polaznika koji su došli na seminar za obuku su saznali putem Etarget reklame.
Struktura polaznika EdukaPlus seminara prema vrsti izvora:
| direktna prodaja | 20 % |
| Etarget | 40 % |
| bilbord | 12 % |
| preporuka | 24 % |
Oglasi nisu išli neprekidno u ovom periodu već sa pauzama. Etarget reklama prikazivala se 21.7.2009 – 27.9.2009. EdukaPlus je tokom samo tri nedelje reklamiranja ostvarila ROI veći od 10:1.
Posete sajtu su 9 x veće kad ide Etarget oglas nego kada ne ide.
Broj pregledanih strana kada se vrti Etarget oglas i je 5,74 x veći nego kada je zaustavljen.
Etarget oglasi snizili su bounce rate, odnosno posetioci su se duže zadržavali na sajtu.
Etarget oglašavanje jefitnije je od drugih načina oglašavanja. Cena dovođenja jednog polaznika je putem flajera 7.000 dinara, a putem Etarget oglasa 1.019 dinara.
Ovo je moguće jer Etarget kontekstualna reklama dovodi one posetioce na vaš sajt koji su za vašu temu već zainteresovani.
Etarget vam pronalazi kupce – suština ciljane reklame je da ne morate da znate tiraže, gledanost i ostalo – vi odredite ciljne grupe, a mi ih za vas nalazimo po webu i dovodimo na vaš sajt. Kada kreirate oglas i nakon što uplatite budžet vaša reklama se prikazuje na svim portalima u našoj partnerskoj mreži.
Otvorite svoj Etarget nalog i kreirajte oglas »
Prijavite se za free Etarget webinar za preduzeća »
