Hrvati osetili žestok udar krize; kod građana Srbije optimizam na ceni
Globalna ekonomska kriza sve više liči na babarogu: niko sa sigurnošću ne može da upre prstom u nju, ali svi znaju da postoji, i mnogi je se plaše.
Jedno je sigurno, kriza zadire u sam temelj poslovanja i to očito ima odraz na svakodnevni život. Što se tiče preduzetnika, snage su neravnomerno podeljene otprilike polovina oseća da je kriza imala značajan uticaj na poslovanje.
Prema rezultatima Etargetovog istraživanja dok je kriza bila u jeku (jesen 2009) 40 % anketiranih preduzeća je izjavilo da su tokom krize njihovi rezultati isto kao i ranije. Jedno od deset preduzeća doživelo je krizu tragično i bori se za opstanak, dok je 17 % iskoristilo svoju šansu i iskoristilo period krize da pojača aktivnosti i uveća svoje prihode.
Prema istraživanju koje je Etarget sproveo u Hrvatskoj u drugoj polovini 2009. godine trećina hrvatskih preduzetnika nije osetila nikakvu posebnu promenu, dok je svaki peti prošlu 2009. godinu zabeležio kao uspešnu: 14 % vlasnika malih i srednjih preduzeća izjavilo je da im je recesija pomogla da razviju posao. Zabrinjavajuće je da 29 % ispitanika oseća veoma negativne posledice krize i još toliko ih je koji nisu zapali u očaj ali su primetili da za njihov proizvod postoji manja potražnja nego ranije. Navedeno istraživanje sprovedeno pokazalo je da su Hrvati poprilični pesimisti kada je reč o poslu i očekivanjima: u Srbiji svega 10 % kompanija oseća udar krize kao žestok dok je kod Hrvata taj procenat veći i iznosi 29 % ispitanika.
Što se poređenja sa Amerikom tiče, istraživanja koja je pred kraj prošle godine objavio Deloitte pokazuju da je u Americi već sada online kupovina postala ozbiljan konkurent tradicionalnim robnim kućama, ted a 42 odsto Amerikanaca praznične poklone kupuje upravo preko internet (Deloitte). Caruje pragmatizam: Istoričari, sociolozi, psiholozi i ekonomisti slažu se da će od toga koliko dugo bude trajala kriza umnogome zavisiti i to koje će vrednosti i u kojoj meri biti promenjene.
Uprkos optimizmu ekonomskih analitičara čini se da će kriza ostaviti dugotrajne posledice na mlade – ovo je doba kada cvetaju pesimizam i cinizam, što će u budućnosti kreirati drugačije vrste međuljudskih odnosa od onih koje smo do sada poznavali. Mladi već sada maju tendenciju da budu veoma pragmatični. Ista stvar se dešava i marketingu: više je analize rezultata, pažljvije se ulaže, traži se maksimalan rezultat za što manje novca jer su budžeti u većini slučajeva stanjeni.
Kakav je uticaj recesije na oglašavanje
Prema istraživanju koje je sproveo Etarget kriza koja je u toku navela 40 % građana Srbije pojačaju reklamne aktivnosti i ulože više u internet oglašavanje. Tek manji broj postupio je suprotno: 10 % ispitanika je tokom prošle godine opredelilo se da zamrzne kadar i zaustavi prodaju, dok je svaki treći usled ograničenja budžeta za reklamu morao da se potrudi da ga iskoristi pametnije – na Etarget PPC oglase. Otprilike svaki peti preduzetnik smanjio troškove (18 % ispitanika).
